Letnje igralište

mesto gde rastem sa svojom decom

Draga mama
Detinjstvo
Inspiracija
Pišem za druge
O meni

Home DSC_0184

Published август 4, 2015 at 3008 × 2000 in DSC_0184

DSC_0184

Živeli! 🙂

Related

Moja ćerka završava prvi razred osnovne škole i

Moja ćerka završava prvi razred osnovne škole i završni zadatak iz srpskog koji je dobila je bio da napiše sastav u kojem će opisati sebe, sa sve manama i vrlinama.

Kada smo razgovarale o tome šta treba da piše u uvodu, razradi i zaključku, imala je samo jedno pitanje: "Šta su to mane?" Iskreno, nikada ne koristimo tu reč. Nije ni čudo što ne zna.

Tada sam shvatila koliko je problematično učiti decu tako rano da uočavaju mane (i kad bolje razmislim, to je tako apstraktan i relativan pojam). Tako da sam samo smuljala nešto i ostavila je bez konkretnog objašnjenja.

Ona je na kraju kao svoju manu navela to što je već drugi put skratila šiške, iako smo je zamolili da to više ne radi, a ja sam joj rekla da je upornost i nezavisno mišljenje zapravo vrlina. Ali smo ostavili tako.

Jer ona ne zna, a ni ja ne znam koje su njene mane. Ne zato što je moje dete, već zato što je suviše mlada da počne da govori neistine o sebi. A bolje da nikada i ne počne.

Međutim, ono što je napisala u zaključku me je rasplakalo. "Volim sebe zato što sam iskrena i dobra." Ona nije imala nikakvu zadršku da započne rečenicu sa "Volim sebe..." Za razliku od mene, npr.

Pa hajde onda da probam i ja.

Volim sebe zato što ne odustajem.

Volim sebe zato što sam strpljiva.

I ja sam iskrena. I zbog toga volim sebe.

I dosta za sad. Ali radiću na tome, obećavam.
Želim da budem kao svoje dete kad porastem.

#samoneznopremasebi

Posmatraj svoju decu. Samo posmatraj. Upijaj. Kako

Posmatraj svoju decu.
Samo posmatraj.
Upijaj.
Kako se igraju, dok spavaju, kad se smeju, dok trče.
Posmatraj kako rastu.
Samo posmatraj.
Bez ideja, bez reči, bez primedbi, bez strahova.
U treptaju, izdužiće im se ruke, njihove noge preskakaće duplo, ma kakvi, troduplo i više te neće tražiti pogledom tako često.
Posmatraj.
Kratko je vreme.
I nežnije ih češljaj.
Nežnije, nežnije, najnežnije.
Iako žurite.
Iako ti se čini da će se svet srušiti ako ne stignete tamo kuda žurite.
Neće.
Tvoja ruka na njima treba da je laka poput pera, nežna i baršunasta kao latica ruže, nalik blagom letnjem povetarcu.
Tvoja ruka je njihovo sklonište.

to je taj apokaliptični haircut koji sam oduvek h

to je taj apokaliptični haircut koji sam oduvek htela ❤
merci @_nesthor

kada si poslednji put bila na sistematskom pregled

kada si poslednji put bila na sistematskom pregledu?

ja pre 15 (p e t n a e s t) godina i juče sam ponovo zakazala. hvala rra i mojim drugaricama koji me uporno podsećaju, a ja se uporno opirem, tvrdeći da sam super (nema veze što me posao drži prikovanom za stolicu već čitavu deceniju i što mi je filter kafa lek za sve). ako mene pitaš, lek za sve je nebo umesto tavanice i upotreba nogu umesto guzice... ali život je nepredvidiv, a ja sam pred životom nekad kao zec pred farovima, a nekad kao bombaš samoubica. zato pravac sistematski da se podvuče crta.

kako protiv ponedeljka, kiše, neprestanih nestaja

kako protiv ponedeljka, kiše, neprestanih nestajanja interneta, gasnog kotla koji je ukinuo toplu vodu...? kako se ko snađe.
đurić milinov protivu sveg(t)a 💪⛅

zašto živiš ako nikad nemaš vremena da se sunčaš na terasi? ⛅

"Treba da radiš ono što iskreno i stvarno želiš. A to je najteže učiniti", Graogramanovo lice je poprimilo zastrašujuće ozbiljan izgled.
"Šta stvarno i iskreno želim?", ponovio je Bastijan, "šta je to?"
"To je tvoja vlastita duboka tajna koju ne poznaješ."
"Pa kako ću je otkriti?"
"Tako što ćeš ići putem želja, od jedne do druge, sve do poslednje. Ona će te voditi onome što stvarno i iskreno želiš."
"To mi se u stvari ne čini tako teško", reče Bastijan.
"To je najopasniji od svih puteva."
"Zašto", upita Bastijan. "Ja se ne plašim."
"Nije reč o tome", grmeo je Graograman, "on zahteva najveću istinoljubivost i budnost, jer ni na jednom putu nije tako lako zauvek zalutati."
"Misliš, zato što čovek nema uvek samo dobre želje?", ispitivao ga je Bastijan.
"Šta ti znaš o željama? Šta ti znaš o tome šta je dobro a šta ne?"
.
.
.
Ali u neke stvari se ne može pronići razmišljanjem, već samo iskustvom.

***zelena snatrenja*** * * ponekad pomislim da pre

***zelena snatrenja***
*
*
ponekad pomislim da preterujem sa udomljavanjem biljaka, ali onda se predomislim i donesem kući još. biljaka, kao knjiga, nikada dovoljno. 🌿🌱🌾📚📚
*
*
*
ok, i sladoleda. 😊🍦

Load More... Prati Letnje igralište na Instagramu

Скорашњи чланци

Medan je divlji bagrem
Za tebe, da nikada ne odrasteš
Buđenje
Prolećna pesma
Od čega cvetaš?

Архиве

Letnje igralište

mesto gde rastem sa svojom decom

2020 letnjeigralište.com, Sandra Đurić-Milinov. All Rights Reserved.