Kad žudiš za mirom, a sve oko tebe ustane u kovitlac i polako počne da te, ma koliko mu se isprva otimala, podiže, ostavi sve i izađi.
Izađi u tišinu. Izađi među drveće.
Seti se koliko je važno da se otmeš kovitlacu koji nevažno pretvara u važno, koji sve što čeka boji u hitno, koji smišlja varke, koji muti lica i njihove reči, koji skriva putokaze i ubrzava te do plača, koji unosi smutnju i tvoje misli boji u očaj. Seti se koliko je važno da prepoznaš bezumnost poznatog kovitlaca na vreme i iskoračiš iz njega.
Izađi u tišinu. Izađi među drveće.
Nađi usamljeno, tiho parče zemlje gde retko ko prolazi i samo slušaj krošnje koje znaju svoj put. Osluškuj lišće koje se prepušta vetru i zemlji. Ispijaj mir u prostoru bez ljudskih glasova, komešanja, nemira, jurodivosti.
Pusti korenje i poveži se sa zemljom, sa vodom, sa kamenom, sa kišom.
Čuj generacije usamljenika koje su stajale tu, na istom mestu, pre tebe.
Izađi u tišinu. Izađi među drveće.
Svet se survava iz divljeg žutog u sumorno bakarno.
Svet miriše na kraj.
Svet je tako, tako lep.
Toliko lep da osećaš kako ti slama srce.
Ostani u zagrljaju krošanja i posmatraj njihovo predavanje vetru, njihov ples, njihovo spokojno ćutanje.
Zanemelost lišća koje voljno pada nikada nije bilo glasnije.
Vetar koji njihov pad podstiče i ublažava, šapuće najnežniju uspavanku.
Dobro došla u tišinu. Dobro došla među drveće.
Sve će biti okej, znaš li? Sve će biti dobro.
Iako se svet survava iz razdragane radoznalosti u suludi kovitlac.
Iako svet miriše na kraj.
Iako je svet je tako, tako lep.
Toliko lep da ti slama srce.
Možda zato imamo kovitlace i možda zato biramo drveće.
Da se podsećamo, opominjemo i dokazujemo vernost iznova i iznova i iznova.
Da žednimo za krošnjama, da gladnimo za tišinom, da gorimo za lepotom.
I da onda ostavimo sve naizgled poznato, istrčimo iz buke i, ne objašnjavajući, istupimo iz bezumne trke, zalivajući dušu tišinom koja spasava svet.
Izađi u tišinu. Izađi među drveće.
Ne prekidaj spokoj duge, mračne noći.
Pogledaj zvezdano nebo od somota iznad sebe i čuj milione zvezda kako ti govore.
Dobro došla u tišinu. Dobro došla među nas.
Твоја присност са природом, у најширем значењу те речи, је очаравајућа.
Мислим да се ради о обостраном разумевању.
Срдачан поздрав!
Krasno. Pozdrav draga
Hvala ti, draga!!! <3 <3 <3
Stanimire, hvala! Ne mogu da opišem taj dan kad sam deci rekla da ostave sve, sad, odmah, idemo. Onda smo samo stajale između drveća u sumrak i slušale kako lišće pada. Kažu sad da su bile na koncertu. 🙂
Draga, ušla sam sad u JetPack i osvežila sve. Nadam se da sad radi. Neizmerno ti hvala, nemaš pojma koliko mi pomaže što obraćaš pažnju i skrećeš mi pažnju. <3
Moj sin je nå Rudniku jutros video jelena
Neka uživa i za mene!