poezija i proza o detinjstvu, majčinstvu i letu

Pesma o slobodi

Tog dana, dok se proleće još pomalo otimalo letu
dok je vrelinu ublažavalo vetrom
i podnevnu jaru iznenadnom kišom
nas četvoro počeli smo da se penjemo.

Sledećeg dana, kad se proleće već sasvim predalo
i oslobodilo sve sokove, sve cvetove, svo lišće,
sve potoke i sve ptice,
dok je uživalo u plesu svega što je izašlo iz njegove glave, srca i utrobe,
dok se naslađivalo neumitnošću svog vrhunca i svog kraja,
mi smo se popeli.

Visoko. Visoko smo se popeli.
Jer se tamo lakše diše.
Jer su staze tamo šire.
Visoko. Visoko smo se popeli.

Pesma o slobodi

Kad je vazduh zamirisao na iščekivanja,
vetrovi su se ispunili porukama, stihovima, obećanjima
uverenjima da imamo još jednu šansu
pretnjama da se ovo leto neće ponoviti
da sloboda nema cenu
i ohrabrenjima – da mi to možemo.

Visoko. Visoko smo se popeli.
Jer se tamo lakše diše.
Jer su staze tamo šire.
Visoko. Visoko smo se popeli.

Dok gledamo u Veliko Plavo Nesaznatljivo
još uvek iznad nas
i Veliko Zeleno Beskrajno
svuda oko nas
pitamo se da li je sve ono što mislimo da jeste
ili smo, možda, sve pogrešno shvatili.

Visoko. Visoko smo se popeli.
Jer se tamo lakše diše.
Jer su staze tamo šire.
Visoko. Visoko smo se popeli.

Pesma o slobodi

Tamo gore jasnije se vidi
bistrije se razmišlja
smeje se, raduje se, plače se
bez straha
slobodno.

Život postaje jednostavan,
i, iako su nam oči pune izbora,
jasno je kuda treba da idemo.

Jer, šta je život
ako ne hodaš kuda želiš
ako ostaješ uvek u podnožju
ako se bojiš novog, nepoznatog,
pogreške, propuštene mogućnosti?

Pesma o slobodi

Jer, šta je život
ako poveruješ da ljudi nisu dobri,
ako biraš samo uske staze,
ako ne gledaš u oči one koje voliš,
ako se bojiš?

Šta je život
ako ne radiš ono što voliš,
ako ne rasteš tamo gde želiš, gde znaš da ćeš olistati kao orah u proleće,
ako poveruješ da novac određuje vrednost, granice, tebe,
ako misliš da se nikada nećeš osloboditi šablona, navika, ograničenja
i da sloboda, kao ni ljubav,
ne postoji?

Šta je život
i šta će ti takav
ako slušaš druge a ne sebe,
ako ne zavoliš drugoga više nego sebe,
ako ne ideš za svojom strašću,
ako izneveriš ono što si,
ako ne prihvatiš drugog kakav jeste,
ako ne priznaš sebi da nisi u pravu,
ako ne shvatiš da nije važno biti u pravu,
ako se ne izviniš,
ako se previše izvinjavaš,
ako se ne menjaš,
ako ne rasteš,
ako ne ljubiš,
ako se ne smeješ,
ako ne plačeš,
ako nisi srećan?

Pesma o slobodi

Visoko. Visoko smo se popeli.
Jer se tamo lakše diše.
Jer su staze tamo šire.
Visoko. Visoko smo se popeli.

5 Comments

  1. Negoslava

    Volim ove tvoje tekstove. Pune energije, ljubavi i putokaza.

    • Letnje igralište

      Neophodni su mi ti putokazi kao opomena, da se ne izgubim i ne pokolebam, kako se dešava s vremena na vreme, svakako češće nego što bih htela. Onda se naljutim i pišem. Hvala ti mnogo, mnogo! <3

  2. Čitateljka

    Vi imate vrlo redak talenat. Molim Vas napišite makar jednu knjigu. I nastavite da pišete blog…
    Hvala Vam na ovim tekstovima.
    Prosto–hvala!

    • Letnje igralište

      Draga Čitateljko, naučila sam Vaš komentar napamet. Ponavljam ga u sebi već dva dana, znajući da sam nedostojna. Hvala Vama što čitate i što se nevidljivo povezujete sa mnom. Hvala Vam na podršci i što ste mi dali do znanja da ste tu.

  3. Tatjana Kuljaca

    Čitam i duboko dišem…. moje crveno, moja zemljo, moje uzemljenje. Hvala ti :*

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

© 2024 Letnje igralište

Theme by Anders NorenUp ↑