Leto se prostrlo iza mene
kao narandžasti plašt
sunce je prešlo današnju putanju
i širi mi posustajuće zrake
u zagrljaj
umorni smo
leto od trajanja
sunce od sijanja
ja od ponavljanja
ali kad se popnem na bicikl
baš u ovom času
svaki tračak slabosti nestaje
posle par obrtaja pedalama
osećam vetar u plaštu od leta
osećam narandžasti zagrljaj
počinje pesma
čije ritmove usklađujem
sa okretanjem pedala
sa izranjanjem kolena
sa kovitlanjem prašine
pod točkovima
i leto mi je u grudima
i sunce mi je na obrazima
i svet mi je u očima
prvi put
lepo se vidi sa bicikla
a onda
zrikavci u ušima
plašljivo pevaju o septembru
tihom i prohladnom
koji se širi poljima
poljima koja mi lete u susret
poljima koja mi pune oči
i preti da proguta sve
da upije leto
da prevari avgust
baš pod ovim nebom
narandžastim crvenim crnim
lepo se vide sa bicikla
i polja i nebo i ljudi
iako je sumrak
sve se vrti
kao točkovi ispod mene
i leto mi je u grudima
i mesec mi je na obrazima
i svici su mi u očima
prvi put
lepo se vide sa bicikla.

 

foto: Milan Photography