Letnje igralište

poezija i proza o detinjstvu, majčinstvu i letu

Kuća od soli

Kad kreneš Valtos plažom ka Sarakiniku, prođeš uspavane ribarske čamce, ljude i metež, uputiš se uskom, prašnjavom stazom, pored belih i roze lijandera, lovorovih žbunova i starih maslinovih stabala, prođeš ruševine manastira i par kuća, sa leve strane, pući će ti pogled na more.
Kad ti se oči priviknu na sjaj, povremene nagle bljeskove i plavetnilo, pogledaj desno.
Tu je kuća od belog kamena obučena u puzavice, okupana suncem i pošećerena solju Jonskog mora.
Namiguje retkim tragačima za suncem, nudi im oslonac i hlad sa svoje zadnje strane.
Stoji i žmirka, stoji i čeka, godinama, na nas.

Continue reading

Supernova

Sve što mogu da vidim iz
ovog dela dvorišta kada
podignem glavu je
crno nebo koje pada na mene
i zvezde zvezde zvezde
blistave zvezde ogromne zvezde
jednu do druge
jednu oko druge
jednu ispred druge koje
posmatram dugo
tražim omiljenu i
pamtim njeno mesto da
joj mahnem i sledeće noći. Continue reading

Razmažena

Kad su na radiju javili da je stari umro ti si prohodala
govorila je mama
kad bih ti tražio čašu vode ti si se bunila i pitala zašto baš ti
govorio je tata
hajde da se milimo tako si me zvala na maženje
govorila je mama
uvek si sve radila po svom razmazili smo te
govorio je tata
a ja se sećam da je cela ulica bila moja
da su svi govorili moje ime kad god me mimoiđu
da sam mogla sve Continue reading

Samo da si opet tu

Zdravo, Duška!

Duši, Dule, Dudule

Upravo sam usisala tvoju omiljenu prostirku.
Ne miriše više na tebe;
oprala sam je bar pet puta otkad si poslednji put ležala na njoj,
trudila sam se da je ne perem, ali onda su deca prosipala kokice,
curio im je sok, nekad med, svašta im je ispadalo po njoj… pa sam morala.

Trebalo mi je skoro godinu dana da ti napišem pismo, Dule.
Izvini. Continue reading

Sve lepote

Jesam li lepa?

Kao pitoma bašta uspavana narandžastim milovanjima sunca
kao srebrena Selena ogrnuta tihom mrklom Njuktom
kao onaj lahorasti deo kože između uha i vrata
kao usnula obala okupana modrim talasima
kao nasumični roj zvezda na belim leđima
kao mreža zelenih reka u beloj nadlanici
kao gizdava šuma pod dubokim nebom
kao topli zid kuće u kojoj si odrasla
kao ljubičasta jagoda na ramenu
kao zajapureno letnje popodne
kao prkosno zeleno proleće
kao neukroćena životinja
kao ustreptalo jutro
kao slučajni susret
kao nabujala reka
kao tiho buđenje
kao prvi sneg
kao osmeh

Lepa si.

 

Hiljade šarenih riba

Kad ispružiš ruke
primiš me
u zagrljaj
ja zaronim
između tvojih ramena
i hiljade šarenih riba
proleće mi
kroz stomak
kroz grlo
kroz grudi
golicaju mi prste
lepršavim perajima
izleću iz tebe u mene
uleću iz mene u tebe
mešaju nam krv
vežu nas venama
prekrajaju nam tkiva
spajaju nam kosti
hiljade šarenih riba
pune nam oči
miluju nam obraze
vežu nam prste
hiljade šarenih riba
ti i ja smo okean
kad me zagrliš.

« Older posts

© 2024 Letnje igralište

Theme by Anders NorenUp ↑