prozor na severnoj i istočnoj strani
nizak toliko da donja ivica dotiče butine
zgodan da sedneš na njega kao na balkon
čitaš strip, držiš cvet suncokreta, grickaš
i gledaš izlazak sunca.

beli radni sto koji gleda kroz prozor
gde dobijaš najviše svetla
gde ima više romana nego udžbenika
gde češće pišeš dnevnik i pesme
nego domaće zadatke.

pored radnog stola je muzika
ploče i kasete i radio
beskrajna lovljenja dobrih pesama
snimanja i nasnimavanja
sve si mogla da kažeš odabirom pesama
zvuk zatvaranja i otvaranja deka
i ručnog traženja stanice.

bordo fotelja prekrivena knjigama
koja je često menjala mesto
kao i krevet
jer osećaš da sve mora da se kreće i diše.

krevet sa oblacima na posteljini
i zvezde i mesec iznad njega
koji svetle kad ugasiš svetlo
i sve plišane igračke
koje i dalje dobijaš od drugarica.

veliko tetkino ogledalo pored kreveta
ispod njega tetka je čuvala cipele na štiklu
sećaš ih se sive zelene bele boje
ti tu držiš magazine
orijentire kroz muziku i film.

ormar na kojem stoje
knjige
razglednice sa mora od drugarica
igračke iz kinder jaja
ona knjiga o Titu
u kojoj si napisala ime simpatije
u šestom razredu jer
to je najnelogičnije mesto
i niko nikada neće saznati.

muzika na unutrašnjoj strani vrata
crvena karirana haljina
nebo plava duga haljina
bezbroj crnih rolki
mamine braon zvonarice
tatine košulje.

bordo ruže na tapetama
koje nisi volela
i prekrila posterima
ispupčenja na zidovima
koja osećaš pod prstima.

bordo tepih na kojem si ležala i pevala
sedela i smejala se sa drugaricama
koškala se sa bratom.

koliko soba može da ti nedostaje
jedna soba
soba od zidova plafona poda prozora
soba u betonu od betona iz betona
tvoja soba
tvoj prostor
za odrastanje za disanje za smejanje za plakanje
koje nema već dvadesetak godina.

toliko
da je svaki prostor
gde su ti misli slobodne
gde ti niko ništa ne govori
gde niko ne ulazi
gde si sama
tvoja soba
tvoj prostor
tvoja sloboda

toliko
da si i sad povremeno u njoj
iskradeš se
na prstima
i zatvoriš vrata za sobom.