Vikendi donose vreme za nas,
vreme za čitanje, za smejanje,
za lenje popodnevne dremke,
za supu i za kolače,
za pet uspavanki,
za osluškivanje vetra
i pevušenje u snu.
Vikendi donose sate za razgovor,
za velike reči, za planove,
za iscrtavanja budućnosti,
za refleksije o prošlosti između dve kafe;
ko smo bili pre pet, pre dvadeset pet godina,
ko smo sada,
ko ćemo postati.
Jesmo li uvek ono što mislimo da jesmo?
Da li želimo da budemo uvek isto?
I možemo li uopšte da utičemo,
da biramo,
da kažemo – sve je pod kontrolom
sa sigurnošću?
Sa radošću da kažemo da smo to mi,
ili da iščekujemo nove sebe?
Vikendi donose minute
koji pršte od smeha, od vike,
od zaklinjanja da ćemo se uvek voleti jako,
uvek drugačije;
da ćemo jedno drugom biti kamen, stena,
svetlost u prozoru,
kompas i sidro
bez izgovaranja svih tih reči
jer već jesmo to jedno drugom
jer su to samo reči
jer smo to već pomalo rekli
kad smo čuli u onoj pesmi,
kad smo isplivali iz one bujice,
kad smo se prepoznali,
osetili.
Vikendi donose one čarobne reči
nije važno,
želim da budem srećna,
želim da budem srećan,
hranu i jastuk,
tvoju ruku u mojoj,
njihove u našim,
neizvesnost i ljubav,
tvoju podršku,
njihovu radost,
gde god da se nađemo,
ma gde da se izgubimo.
Vikendi donose one čarobne reči
hajmo napolje,
vrisku i ciku,
želju da se bude dobar,
da se pomogne, nauči,
da se udahne vazduh,
ušuška pečurka,
da se zamole bube da uđu u kamen
jer je hladno, zar nisu znale,
da se čisti i skuplja granje,
da se pogledom prate bele linije na nebu,
maše sestri na drugom kraju sveta
i patike napune lišćem.
Mi vidimo novo, tanko, mlado drvo
koje izranja iz žute, opale gomile
koja laže da ne živi,
iz zemlje, iz grana naizgled suvih,
iz divljih cvetova koji sokove čuvaju za njega.
Laž je nesigurnost;
strah – obmana.
Mi već grlimo proleće.
divno vidite i širite poglede, lepo znati da ste tu negde… 🙂
Tu smo, ne mrdamo. Hvala mnogo! <3
Vikend donosi porodicu na okupu, sreću, rezimiranje nedelje koja je ostala iza nas, nove planove, i nedelju koji i nije baš popularan dan, zbog ponedeljka. 🙂
Probudih se sa tom mišlju… 🙂
Топла, пуна доколица…
Лепо!
Поздрав!
Preliva se na sve strane i vreme uvek nedostaje.
Mnogo hvala, Stanimire. Pozdrav! 🙂
zanosno, draga. Žao mi je što se nećemo upoznati danas.
ps. namesti vreme sad je 9.30
Zauzeto doba godine, draga, za mene. Jedva čekam sledeće okupljanje novog sveta za mene. 🙂
ps. Hvala za podsećanje. Vidim ja da nešto kraće spavam. 😉
Ја бих о фотографијама,пар су мала ремек делца,искрено,уживајте данас
Dok svi rade, ja oblećem i oko posla i oko njih, i škljocam mobilnim telefonom. Možda jednom rešim da radim to kako treba. I jedno i drugo. 🙂 Svakako, čini mi se da su remek delca krupne reči. Hvala, Siniša! Mnogo znače te krupne reči za moju veliku ljubav. 🙂
Jedna reč; Divno!
Hvala mnogo, Olja! <3
uistinu su čarobni! još kad ih ti tako lijepo opišeš <3 jedva čekam sljedeći vikend 🙂 da ne zaboravim pohvaliti vaše vrijedne pomagačice, blago vama!
Ništa bez našeg truda, draga Mirna. Al’ svašta nam se skupi u ta dva dana… 😉
Divna pesma, prelepe fotografije!
Ceo život čeznem za jednostavim vikendima.
Valjda nisam umela. Biće ih kad budem spremna.
Do tada, uživam u vašoj čaroliji.
Jednostavni vikendi za nas podrazumevaju potpuno i apsolutno odsustvo planova. Vežbamo da ne pravimo planove. 🙂
Hvala mnogo, Neno!
I usred zime, jednako topla i nežna priča o ljubavi. Svakojakoj.
Predivno predivno predivno! I opet osecam svaki stih! <3 saljem ljubav!
Hvala ti, draga! 🙂 I ja tebi, pregršt!
<3 x 4