Dovoljno je

Sve što si uradila juče je dovoljno.
I dovoljno dobro.
Ni manje
ni više
od koliko je trebalo.

Sve što ćeš danas uraditi
je taman.
Sve što danas nećeš uraditi
nije ni trebalo da bude završeno.

Ne plaši se.
Dovoljno je.

Taj strah
ta neprijatnost, neugodnost,
ta krivica koju osećaš
i za juče i za danas i za sutra
ta plejlista razmišljanja koja neprestano vrtiš u glavi
”sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra”
”trebalo bi da radiš umesto što gledaš u prazno”
”ne možeš da ne radiš ništa”
”čeka te gomila veša”
”nema vremena za čitanje”
nisu ništa do laži koje ti ne daju
da dišeš
da se smeješ
da voliš
da ne osuđuješ
da se nadaš
da mirno spavaš
da se raduješ
i današnjem i sutrašnjem danu
i s osmehom i milošću misliš o jučerašnjem.

Ne plaši se.
Dovoljna si.

Jer obaveze se umnožavaju brzinom svetlosti
i sve što možeš danas… ne moraš,
a gledanje u prazno je dobro za dušu.

Oteraj strah
izbriši pretpostavljanja
speri preterana planiranja
ćušni krivicu koja ti sleti na rame
svakog jutra čim otvoriš oči.

Kad si sama sa sobom
kad ispijaš tišinu
kad čitaš
kad razmišljaš
kad se sećaš
kad se smeješ
kad gledaš u prazno
kad maštaš
kad grliš drvo
kad posmatraš oblake
kad smišljaš priču
kad pevaš
kad zviždućeš sa pticama
kad grliš svoju decu
kad grliš bilo koga
kad razgovaraš ne žureći
kad ne gledaš na sat
nisi lenja
zaista, nisi lenja
slagali su te kad su ti tako rekli.

Ne plaši se.
Dovoljna si.

Život može da bude točak obaveza
koji pokreće krivica i strah.
I život može da bude
tvoja slika
tvoja kompozicija
tvoja priča
put sačinjen od niza odluka
koje si donela svesna onoga što želiš.

Ne plaši se.

Zaslužila si lenjo popodne.
Zaslužila si da zaspiš uz film.
Zaslužila si da zatvoriš vrata za sobom
i kažeš da želiš da ostaneš sama.
Zaslužila si da se izgubiš u knjizi.
Zaslužila si da ne radiš ništa.

Slobodno reci ne
svakome ko te ne vidi
ko te ne razume
koga ti, tvoje vreme i tvoja sreća ne interesuju.
Reci ne uvek, bilo kome, kada sve u tebi govori ne.

Osluškuj sebe.
Ne daj strahu da te satera u ugao
iz koga ništa nećeš videti onako kako jeste
i kako može biti.

Zaslužuješ i produktivan dan
koji obično dođe posle lenjih popodneva.
Zaslužuješ i da osetiš radost
kada završiš onoliko koliko osećaš da je trebalo.

Ne balansiraj na tankoj žici
već onako kako tebi odgovara.
Ne veruj tuđim definicijama
o balansu, o sreći, o savršenom životu.
Ti se ne uklapaš u tu definiciju.
Pronađi svoju, za ovaj trenutak.

Ne plaši se.
Dovoljno je.
Dovoljna si.
I danas, i juče, i sutra, i uvek.

Tvoj osmeh je tvoja medalja.