dok mamim senice
na svoju terasu
igramo se žmurki
kad one kljucaju
ja moram da nestanem
kad im se približim
one odleću
srce mi treperi
poput njihovih krila
i dok se povlačim
unutra polako
osećam
da mi srce postaje
kuća za ptice
i osećam nešto
mnogo više
mnogo lepše
od svih osvetljenih prozora
na našim sivim zgradama
osećam da sijam
više nego celi ovaj grubi grad
za praznike