Želim da predvidi moju glad i da mi sipa topli grašak u tanjir petkom popodne, kad siđem sa voza. Želim da mi napuni kadu, prstima u sapunjavoj vodi odredi savršenu temperaturu i nema druge brige na svetu osim da ja budem čista i zagrejana. Želim da me vodi za ruku lekaru u ledeno belo jutro dok mi čelo gori, dok slušam udare njenih štikli o asfalt i sudaram se sa vetrom. Želim da mi stavi šaku na stomak onih dana kada bol oduzima noge, šakom zagreje trzanja, poljubi me u čelo i pita je li prošlo. Želim da me posmatra dok pevam, igram, trčim i vidi u meni svet kakvom se nada.
Želim da te posmatram dok namotavaš testo oko šake, dok se tanko belo jedro uzdiže na stolu, dok mi objašnjavaš recept za štrudlu koji nikako da zapišem. Želim da odlučiš šta će biti za večeru, kada je vreme za spavanje, da, iako je još uvek svetlo, počneš da pričaš priče koje mi uvek pričaš, koje si slušala od svoje mame. Onda želim da legneš pored mene dok se opirem večeri, da osetim tvoj dah na ramenu, da ležiš pored mene onako kao što sam i sama pored svoje dece dok sam još uvek mogla da se uvučem u njihove krevete. A onda da zajedno, svaka u svom vremenu, ustanemo u ponoć i uključimo brzi program na mašini.
Ove februarske večeri moja leđa su razrovana staza, noge dotrajale šine, misli reka otekla od mulja. I ja želim mamu. Nisam to dobro rekla. Možda je bolje da kažem da želim da moja leđa, noge, misli ponovo budu nove staze, blistave šine, bistra, brza reka. Da si ti mlada. I da si tu. Sa mnom. Ni to nisam dobro rekla jer ti si na stotinak kilometara od mene i još uvek brineš o meni… i o mojoj deci. Pakuješ mi glavice kiselog kupusa i velike bele duleke u gepek jer nisam naučila da pravim turšiju i nisam zasadila baštu. Mesiš krofne i slažeš torte da bih mogla da se pretvaram da sam još uvek ljudsko biće. Verovatno želim da kažem, da šapućem i vičem kako je tragično ljudska i nestalna i krhka a večna, neuništiva, uvek prisutna potreba da neko brine o meni kao ti, kao mama, u ovom vrtlogu od sveta, kako sam srećna da i sama mogu malim delom da budem svojoj deci ono što si ti meni, da sam deo te istorije, jedine važne, iako me to uglavnom razara u ovom vrtlogu od vremena.
<3 <3 <3 <3 <3