Kad su na radiju javili da je stari umro ti si prohodala
govorila je mama
kad bih ti tražio čašu vode ti si se bunila i pitala zašto baš ti
govorio je tata
hajde da se milimo tako si me zvala na maženje
govorila je mama
uvek si sve radila po svom razmazili smo te
govorio je tata
a ja se sećam da je cela ulica bila moja
da su svi govorili moje ime kad god me mimoiđu
da sam mogla sve
da je ceo svet kao ta ulica bio moj
kao ova reka ispred mene
kao ovo nebo iznad mene
ne vidim im kraj
i sećam se baba Radinke
koja mi je pričala priče o dečaku
koji se borio sa vukom
koji je nadmudrio lisicu
koji je prepešačio reku
koji je preskočio planinu
koji je preplivao nebo
i znala sam ja sam ista on
nekad me uplaše
ova reka ispred mene
ovo nebo iznad mene
kako da preplivam ove oblake povući će me njihova lakoća
kako da prepešačim ovu reku upašće mi noga u talas
a onda se setim one ulice
onih osmeha onih očiju onih glasova
svog imena
i pomislim
razmazili su me pa mogu sve.