Dođu tako te oktobarske kiše kojima se nismo nadali.
Trebalo je da stignu tek u novebru i da napadnu udruženo sa hladnim vetrom
kao i uvek
očekivano,
potpuno predvidivo.
Nemam ništa protiv, zaista,
samo mi se čini da sam bosa hodala još pre nekoliko dana,
da sam do duboko u noć sedela na terasi,
čitala, pisala, mirisala noćnu frajlu i bosiljak,
da su sve ljuljaške i tobogani bili naši, osvojeni,
da smo ležali na travi
a potom tražili krpelje,
kupali se u reci;
kada nam je bilo toliko lepo da još uvek pričamo o tome;
kad smo sadili, presađivali i učili imena cvetova,
ponavljali da cveće ne treba brati
jer kad nešto voliš i diviš mu se,
ostaviš ga da živi.
Biram da mislim da sumorna vila ne ubija,
već da svemu živom daje šansu da se obnovi
i započne novi život, puniji nego ovaj, sadašnji.
Ne marim ja mnogo za njenu romantičnost i nežnost,
za to kako melodično dobuje po staklima i krovovima.
Kad je čujem, ja pomislim kako moram da navlačim slojeve i čizme.
Ali, ovog vikenda, bili smo povlašćeni.
Sumorna vila darovala nam je novu perspektivu,
šansu da učimo kako da budemo nežni, strpljivi
i da uvek ponesemo kišobran.
Za savršen vikend nije nam bilo potrebno mnogo.
Malo boja.
Jedna gladna, jako gladna gusenica.
Gladni mi. Njam.
Malo kreativnosti.
Mali predah.
Dobra knjiga za sve ukućane.
I malo razgibavanja dok napolju huči, buči, rominja i pljušti.
Hvala ti, sumorna vilo!
Mišice te vole;
ja, oprosti, još učim.
I kuca uživa u druženju :-)…
Nema joj druge, saterana je u ćošak… 😉
Što mi sladak ovaj spotić… 🙂
Probaj da pratiš pokrete. Trenutno zagrevanje. 🙂
Лепо… 🙂
Hvala! 🙂
Drago mi je čuti da nas ima još koji bi trebali naučiti da se i po takvom vremenu može uživati. I ja sam još u ljetnom snu, pa me ova hladnoća trenutno jako ljuti. Ali istina je da svako doba ima svoje čari, pokušat ću i ja poput tvojih mišica vidjeti samo najbolje u jeseni 🙂
Moramo se matore učiti. 🙂 Ne treba nijedan trenutak propustiti, jer onda nećemo ni za čime žaliti. 😉
“цвеће не треба брати
јер кад нешто волиш и дивиш му се,
оставиш га да живи.”
У једној реченици,прича цела стане
Mogao bi i čitav život, kad bismo bili dosledni svojim uverenjima. 🙂