Danas sam probudila jutro
protegla zlatne zrake preko neba
poređala oblake kao obaveze
i postavila sunce u centar.
Danas sam protresla grane
i doterala krošnje
pevušeći im o dubini sanjanja
o slatkoći obamrlosti
o čaroliji promene
o snazi neodustajanja
i lepoti neznanja.
Disala sam nebo
plavo
nežno
žuto crveno bakarno
vlažno.
Danas sam isplela malo radosti
naslikala par osmeha
savladala nekoliko strahova
zaustavila navirući potok reči
preusmerila ljutnju
preispitala ambiciju
tako treba i zašto baš ja filozofiju
podigla branu
i zatvorila oči
osluškujući
sve što ne zavisi od mene.
Danas sam izvezla
nekoliko marama od zagrljaja
par ogrlica od poljubaca
nekoliko zabuna
malo stida
i jedno razočaranje.
Onda sam spustila ramena
setivši se jučerašnjeg života
zagledana u sutra.
Umirila sam disanje
prepustila se praznini
slatkoj obamrlosti.
Potrčala sam ka sebi.
Protresla sam krila.
Namignula sam zvezdama
pevušeći im o dubini vere
o slatkoći nadanja
o čaroliji nesavršenosti
o snazi jednostavnog
i lepoti poraza.
Uspavala sam dan.
I danas sam ostala ja
uprkos svetu
zaverenom da od mene načini druge.
I sutra ću tako
istim redosledom, poznatom stazom
ali potpuno drugačije.
I danas sam ja pobedila.
Ти увек побеђујеш, душо. Јер, ти си Љубав.