Na mojoj desnoj nozi, na mestu gde kamenjar kolena prestaje i dolina butine počinje,
nalazi se beleg, duguljast, svetlobraon boje.
Nana je govorila da liči na grozd, a mene je uvek podsećao na lozu, možda vinovu.
Na levoj strani mog struka,
na mestu gde se pridržavam kad se umorim, naljutim, smejem iz sveg glasa ili zadišem,
nalazi se beleg, širok kao raširena dečja šaka, nalik bezbrojnim bobicama.
U njemu sam oduvek videla puzavicu okićenu roze zvončićima.
Govorili su mi da su to misli, osećaji i pokreti moje mame
ostali u meni, na mojoj koži
kao mapa njenog života koji se razgranao u moj,
kao trag moje prošlosti pre mene.
I ja sam nežno, prstima, prelazila preko svojih belega,
verujući da tako grlim njenu prošlost
verujući da tako saznajem svoju praprošlost.
I nosila sam svoje belege kao medalje.
I ja sam jednom sanjala ozelenjavanje.
Sanjala sam jedno cvetanje.
Sanjala sam radosno otvaranje, punjenje bojama, ushićeno grananje, zagrcnuto oživljavanje.
I sanjala sam jednom da sam više zelena nego bela,
nalik drvetu oko kojeg se puzavice upliću kao ruke ljudi koji se vole.
I sanjala sam da podižem ruke da im dam još prostora, još neba, još sunca i malo hlada.
Sanjala sam da se razgranavam.
I sanjala sam zeleno postojanje koje nikada nije bilo samo moje.
I sanjala sam sebe koja nisam bila samo ja.
Puštala sam svoje misli, osećaje i pokrete
iz kamenjara kolena i doline butine
kroz stomak, grudi, ramena, vrat i lice.
Puštala sam da se u predelu stomaka razgrana zeleno
ka rukama, kroz šake i prste,
kao mapu svog života koji se razgranava u novi,
kao trag buduće prošlosti posle mene.
Na desnoj strani struka mog izdanka,
na pola puta između struka i pupka,
iznikao je list svetlobraon boje.
Na desnoj strani nežne stabljike,
na mestu gde se pridržava kada se umori, naljuti, smeje iz sveg glasa ili zadiše,
nalazi se beleg, veliki kao list puzavice, neuhvatljiv kao oblak.
Sanjala sam jednom da sam više zelena nego bela,
nalik drvetu oko kojeg se puzavice upliću kao ruke ljudi koji se vole.
I sanjala sam da podižem ruke da im dam još prostora, još neba, još sunca i malo hlada.
Sanjala sam da se razgranavam.
I sanjala sam zeleno postojanje koje nikada nije bilo samo moje.
I sanjala sam sebe koja nisam bila samo ja.
Leave a Reply