Kad mi sedne u krilo
ja je zagrlim.
Šake prislonim o njene grudi
i osećam
gotovo da mogu da opipam
ritam kucanja njenog srca.
Uho prislonim na njena leđa
i slušam njeno srce
kroz šumu kostiju
kroz livadu kože
kroz okean krvi.
I dalje njeno srce
osećam kao svoje
i njen ritam
čujem kao svoj.
Možda moje srce
prati njeno
možda se dva srca
uzajamno usklađuju
kad su jedno uz drugo.
Možda razdvojeno teži
da ponovo bude celina.
Možda ne
jer je odvajanje
prirodno
izvesno
neminovno.
Ali ova livada
ovaj okean
ova šuma u meni
sva treperi
i talasa
i buja
kad je pored nje.
Kao kad
posle dugog putovanja stigneš kući.
Kao kad
posle napornog dana spustiš glavu na jastuk.
Kao kad
shvatiš da će sve biti u redu.
Kao kad
sanjaš svoje detinjstvo.
Kao kad
je njeno srce kucalo u mom.
Sklad
Leave a Reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Predivno 😍 ostadoh skoro bez riječi od ljepote…
Ivana, hvala ti! ❤️
Душо! А она је иста Ти!
Draga Lunjo, jeste, uhvatim i ja deliće sebe ponekad u obema. 🙂