Letnje igralište

mesto gde rastem sa svojom decom

Supa je dobra hrana

Da li svakog dana treba da jedem supu kako bih preživela dane začinjene pandemijom, progonom radnika, otpuštanjima, nasiljem, patrijarhatom, diskutabilnim mentalnim i narušenim duševnim stanjima?

Ili je možda sve ovo začinjeno pandemijom, pošto je bilo tu prvo?

Biće da je tako.

Koliko supe treba da skuvam kako bih mirne duše mogla da posmatram svoju decu kako rastu ovde?

Koje začine treba da dodam da mi ne zaškripe kosti od jeze?

Moj odgovor je — sedam šerpi(ca). U stvari, pet, jer dva dana imamo kupus. Onaj sladak, i to jednom sa suvim vrganjima. Mmm, da, život može da bude dobar. Dakle, pet porcija supe i dve porcije slatkog kupusa.

Da preživljavamo samo opštu kulturnu, političku i svekoliku krizu bez pandemije, naše porcije bile bi dovoljno obilne i za prijatelje i širu porodicu. Pozivali bismo se na večere, ručkove i zakuske, i, iznad tanjira sa kojih se diže para, komentarisali bismo akcije onih čija se imena ne izgovaraju. Ovako, sa pandemijom za vratom, nas četvoro radosno kusamo supu svakog dana, komentarišući sneg, smišljajući načine kako da ne razbijemo guze na sankanju, gde je najbolja staza za spuštanje i koliko sitno zrnevlje treba ostaviti za vrapce na simsu. Bez gostiju za našim stolom, pet porcija supe i dve porcije kupusa sasvim su dovoljni da nas greju sedam dana u nedelji i drži nam glave u prijatnoj, toploj, mirisnoj pari.

Supu nekad začinim više, a nekad manje, što potpuno zavisi od toga kako sam raspoložena, da li sam zamišljena, zabrinuta, zatrpana obavezama i smetena ili dobro organizovana i nasmejana. Ako se nismo mnogo sudarali po stanu, svako u svom oblaku obaveza i zadataka, ostala tri člana družine uvek saznaju kako stoje stvari sa mnom za vreme ručka. 

Po sastojke za supu idem u prodavnicu i na obližnju pijacu. Iako je pandemija, ne poručujem, već pažljivo biram vreme kad ću otići u nabavku — obično između dva i četiri popodne. Ovo se menja, pošto Rra radi od kuće, kao i ja, ali ne bira vreme za pauze, već prati unapred određen raspored. Zato nekad ručamo u podne, nekada u dva, a nekada u četiri. Od toga zavisi i odlazak u nabavku.

Biram što manje glavice crnog luka, koji oljuštim i čije vrhove ravno odsečem, pa zapečem prvo jedan, pa drugi vrh na plotni. U šerpicu narendam jednu šargarepu srednje veličine i dodam malo celera ili paškanata. Ako ne uspem, iz bilo kog razloga, da odem na pijacu po svež peršun, uzmem suvi peršun u prodavnici, ali realno, suvi šeršun ne može ni da primiriše svežem. 

Kao alhemičarka (ili veštica), ujutru oko osam, poređam sve sastojke u kuhinji. Sve ove biljke i korenje pretvoriću u nešto drugo, nešto što nema veze sa politikom, sa pandemijom, sa smrti, sa stresovima, sa zakonom o radu, sa nesigurnošću. 

Šta još mogu da promenim?

Mogu da uključim MixCloud i pustim omiljene plejliste. 

If we make it through December

Everything’s gonna be alright, I know

It’s the coldest time of winter

And I shiver when I see the falling snow

If we make it through December

Got plans to be in a warmer town, come summertime

Maybe even California

If we make it through December, we’ll be fine

Got laid off at the factory

Their timing’s not the greatest in the world

Heaven knows I’ve been working hard

Wanted Christmas to be right for my girl

I don’t mean to hate December

It’s meant to be the happy time of year

And my little girl don’t understand

Why we can’t afford no Christmas here

If we make it through December

Everything’s gonna be alright, I know

If We Make It Through December, Phoebe Bridgers

Luk miriše. Rra širi nozdrve, podiže obrve, osmehuje se i kaže da je to miris doma.

Sve narendano, zajedno sa lukom, stavljam u malu cepter šerpu, nalivam vodom, poklapam; stavljam na ringlu koja je već dobro zagrejana na šestici; brojim do šezdeset i smanjujem na jedinicu.

Supa se kuva do popodne, isto kao što se plejliste vrte. I niko nema smetnje na internetu, iako se deca školuju od kuće, kao što i mi radimo od kuće. Mi smo super organizovani, imamo dva internet paketa, jedan za nas dvoje, a drugi za decu. I imamo dovoljno supe, što je najvažnije.

Pravo malo porodično preduzeće… startap… Tražim definiciju startapa i nalazim brzo, jer laptop je preko celog dana uključen, otvoren na stolu u dnevnoj sobi, odakle radim kao skretničar. 

‘’…Inovativan biznis koji ima mali tim, u kome svaki pojedinac preuzima više uloga.’’ 

‘’Više ljudi okupljeni oko jedne ideje.’’

Jesmo mali, ima nas četvoro, tj. petoro ako računamo mešanku jazavičara, Dušku, inače jednog od nastarijih članova zajednice.

Jesmo inovativni. Svaki dan nam je drugačiji, iako je u suštini vrlo sličan onom prethodnom i ne razlikuje se mnogo od narednog.

Jeste istina da svaki pojedinac u našoj maloj zajednici preuzima više uloga. Jedan od dva odrasla člana je tehnički direktor i menadžer razvoja, dok drugi odrasli član obavlja poslove vođenja projekta kao što su dnevno planiranje, HR, održavanje higijene i one sitnice koje se lako previde, kao npr. kako to da smo već potrošili toalet papir, molim te donesi mi ubrus iz kuhinje. Dva maloletna člana najviše vremena provode u osmišljavanju kreativnih projekata.

Jesmo okupljeni oko jedne ideje… da jedemo supu svakog dana, jer tako preživljavamo apokalipse i ostajemo normalni.

Imamo više sastanaka u toku dana, ali najvažniji kolegijum je u vreme ručka, sa tanjirom supe ispred svakog člana. Tu radimo presek stanja i planiranje ostatka dana. 

Supa je miris doma.
Supa je miris detinjstva, vremena kada sam supu samo uzimala, ne i pripremala.
Supa je miris mamine kože, oštrih zima i naninih priča.
Supa je sigurnost.
Supa je izvesnost.

Plejliste se vrte celog dana umesto vesti.
Nekad uključimo dvestadvojku, ali brzo isključimo. Jer, vakcinacija, jer krizni štab, jer protesti, jer otpuštanja.

The unions agree

Sacrifices must be made

Computers never go on strike

To save the working man you’ve got to put him out to pasture.

Soup Is Good Food, Dead Kennedys

Dvestadvojku preferiramo subotom popodne i nedeljom posle deset uveče.

Para iz supe nam obavija glave dok rezimiramo dnevno stanje i izglede da dan bude onakav kakvim smo ga planirali, dok se smejemo, dok izvlačimo zaključke, dok preporučujemo, nekad kritikujemo (trudimo se, pozitivno), dok smo nesigurni, dok smo neizvesni, dok se svet oko nas menja do neprepoznatljivosti, dok zamišljamo budućnost i ne odustajemo od naše slike sveta.

Uprkos tome što nekad nemamo svež peršun za supu.

Ali, evo članice našeg malog startapa, zadužene za kreativne ideje, koja kaže da dok ima svežeg peršuna, mogu napraviti više supe i staviti u zamrzivač.

Da, za vikend ću otići na pijacu, kupiti svežeg peršuna i napraviti više litara supe.
Zamrzivač će u ponedeljak biti pun. Možda možemo da spakujemo supu u posudice i podelimo sa prijateljima, porodicom, komšijama? Jer svakome treba malo supe da preživi bilo šta što nas tek čeka.

Koliko supe treba da skuvam kako bih mirne duše mogla da posmatram svoju decu kako rastu ovde? 

Da li pripremaš supu redovno i imaš omiljeni recept?
Molim te, podeli ga u komentaru, jer nikad dovoljno ideja za preživljavanje stvarnosti.

7 Comments

  1. Ne pržim luk na plotni i obavezno griz knedle. Sastojke imam iz bašte ( zimi u zamrzivaču iste te) I onda krenemo…uglavnom na našem zasedanju svako vodi svoju politiku. Svako priča svoje. Svi “slušamo”, a niko ne sluša i jedva čekamo da dođe red na nas da iznosimo sastojke.
    “Supa je miris mamine kože” moja tužna istina. Radim iz kuhinje i to se oseti :-)))

    • Divno, predivno je to što imate baštu, blagosloveni ste zaista. Verujem da je supa od sastojaka iz nje posebna, te i da vam je svaki dan poseban, a sutra još posebnije. Veliki pozdrav, koleginice 🙂
      ! <3

  2. …Супа је тајна.
    Она се скрива у поетичкој меморији…
    Поздрав

  3. Супа може да буде зачињена само осмехом са лица куварице уз мало сјајс из њених очију. Тако приповедају.

  4. Draga moja Mma​ mislila sam da samo mi toliko supe jedemo i kuvamo u ova vanvremenska vremena. I onda ti objaviš ovu odu supi. Nas je dvoje pa onda skuvam lonac supe. Miris supe kaže da je sve u redu. Da smo ušuškani i da ne moramo nikud jer ona traži vreme, a mi imamo vremena da joj se posvetimo. Volim da stavim i krompir (jer od njega supa malo zasladi, a ima i jedna porodična priča koja nije za javnost), stavim i malo kupusa u nju. Od mame sam naučila da kuvam supu i da bude tako lepa i žuta i da miriše na dom. Od svekrve da stavljam lovorov list u nju. Od Zuske naše da stavim malo tek malo ljute paprike i selen, kad ga imamo u kući. Onda delimo supu na: jedan dan sa kledlama, pa jedan dan s rezancima, pa jedan dan može i terana… Ili oni tečni rezanci koje sam naučila od Nine u Velikoj Gorici da pravim.

    Ali, da… supa je sve što si rekla i svako od nas će dopisati jop ponešto svoje. Da odamo čast domaćoj supi. <3

    • Merima, sad si me podsetila, ja potpuno zaboravila da pišem o rezancima! Dodam ih na samom kraju, jer su onako lepo tanani (moj brat ih profesionalno pravi).
      A podsetila si me i za lovorov list — moja mama ga stavlja obavezno, uvek, a ja tek ponekad. Sutra ga stavljam. Kako mi je drago što nas supa spaja! 😊😘❤

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

© 2021 Letnje igralište

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: