Da li te je bolelo

Da li te je bolelo
kad si pala, ogrebala koleno, a niko nije bio tu da poljubi?

Da li te je bolelo
kad si birala, znajući da pravi izbor ne postoji?

Da li te je bolelo
dok si čekala, osećajući da nećeš dočekati?

Da li te je bolelo
kad si odlazila, znajući da će neko biti tužan?

Da li te je bolelo
kad si se vratila, kad te niko nije razumeo?

Da li te je bolelo
kad si izneverila očekivanja?

Da li te je bolelo
dok su te ušivali, spajali, prekrajali kao lutku, od jedne pravili drugu?

Da li te je bolelo
kad si shvatila da više nikada ništa neće biti isto, ni u tebi, ni van?

Da li te je bolelo
kad si osetila da si postala neka druga lutka?

Da li te je bolelo
kad si razumela da se nikada ništa neće promeniti, ni ovde, nit igde?

Da li te je bolelo
kad nisi ispunila obećanje?

Da li te je bolelo
kad si shvatila da nikada nećeš uspeti da utoliš žeđ?

Da li te je bolelo
dok su ti oči vapile za nebom iza neba?

Da li te je bolelo
kad si shvatila da te niko ne čeka?

Da li te je bolelo
kad si saznala da su odlasci neizbežni?

Da li te je bolelo?

Da li te boli?

I čemu ćeš dozvoliti da izraste iz svih tih malih okeana boli?
Šta ćeš pustiti kroz šavove na mestima gde su te ponovo spojili?

Pusti tratinčice da postanu stabla u tvojoj šumi,
pusti pupoljke da procvetaju i umru u tvojoj bašti,
pusti plavo, zeleno i krv crveno da se razliju tvojom njivom.

Nikada ništa nije raslo bez napora.
Nikada ništa nije postalo bez boli.