Savršen dan

Savršeni dani obično dođu iznenada; prišunjaju se ne dajući od sebe nikakav nagoveštaj. Uprkos svim planovima, malim, tajanstvenim znakovima govore nam da treba da skrenemo baš u tu ulicu, da pratimo liniju maslačaka sa leve strane ulice i beli trag na nebu.

Jer, ako pratimo znakove, pred nama se otvara panorama savršenog dana: sunce, reka, brodovi, blag vetar i beli, prozračni oblaci, a u nama rešenost, smirenje i radost. 

Savršen dan je zelen, sunčan i protkan dečjim smehom.
Savršenim danima pevamo i pevušimo, trčimo, smejemo se i radujemo, sklapamo nova prijateljstva.
Savršenim danima hodamo dugo, sedimo pored reke i bacamo kamenčiće.
Savršenim danima pravimo kule i pećine; pričamo viceve; zadirkujemo jedni druge.

Kad je dan savršen, možeš se popeti na najviše brdo u blizini, i to pet puta.
Kad je dan savršen, mama i tata se ponovo drže za ruke.

Na savršene dane osluškujemo reku i ribu koja ne želi da bude upecana. Ne želimo to ni mi. Navijamo za ribu.

Kad je dan savršen, i mi postajemo bolji, skoro savršeniji, držeći se za rep savršenog dana. Hrabriji smo, strpljiviji, prisutniji. Smejemo se više i više volimo sebe. Shvatamo da ne moramo neprestano da iščekujemo sledeći dan da bi nešto bilo bolje ili da bismo bili srećni. Ovaj dan, baš ovaj dan je savršen i mi smo srećniji danas nego što smo ikada bili.

Kad je dan savršen, osećamo te male promene koje nam pomažu da uočimo sve naše blagoslove i borbe; zbog njih idemo ne napred, ne nazad, već ka našem pravom ja koje je uvek bilo takvo kakvo jeste. Savršeno.
To savršeno ja najbolje se vidi u licima ljudi koji glave okreću ka suncu i žmure, suzdržavajući smeške u uglovima usana; na letnjem noćnom nebu, među zvezdama.

Kad je dan savršen, osećamo se kao da smo osvojili svet i kao da ni nebo nije granica.
Kad je dan savršen, nebo zaista nije granica.