poezija i proza o detinjstvu, majčinstvu i letu

Category: Pišem za druge

Volim da pišem i to činim kad god mi se ukaže prilika. Posebno mi je zadovoljstvo da pišem za organizacije i udruženja u čije ciljeve verujem i iza čijih načela i sama stojim. Tada moj život dobija još jedan novi smisao.

Kolačići za doručak

Volim da osmišljavam svoj život, da pišem svoje recepte i jedem kolačiće za doručak. U hladna, bela zimska jutra volim polako da se budim, ušukam na fotelji, obuhvatim šakama šolju tople kafe i zurim u jutarnju izmaglicu. Čokoladni keksići koje sam prethodne večeri umesila i ispekla omiljeni su mi doručak.  Ma koliko provetravala kuću posle pečenja, mirisa putera, toplog mleka i čokolade nikako ne mogu da se otresem. I ne želim. Jastuci, prekrivači, knjige, odeća, listovi biljaka u mom domu – sve miriše na čokoladu.

Zar nije divno kada sve u kući miriše na čokoladu? Continue reading

Montreal, deo mene

Otkad znam za sebe, želja za putovanjima su deo mene. Dugo sam prebacivala sam tati zato što nije prihvatio ponudu svog rođaka da se svi odselimo kod njega u Melburn, još za vreme srećnih osamdesetih. U svojim tinejdžerskim godinama, zavidela sam Aniti i Dreziku ne toliko na njihovoj ljubavi, koliko na tome što žive u toj vreloj zemlji. I dan danas čuvam razglednice sa kengurima koje smo još kao deca moj brat i ja dobijali od rođake, a “Povratak u Idn” mi je i posle skoro million godina, koliko ima otkad sam prerasla nižu osnovnu školu, i dalje jedna od najboljih priča. Nikako ne pristajem da pogledam seriju ponovo; ove zrele oči ne bi videle isto što i oči devetogodišnjeg deteta. Continue reading

Jezičke migracije

people-690547_1280
Prema podacima Svetske organizacije za migracije iz 2010. godine, broj migranata je procenjen na 214 miliona. Ako bi taj broj nastavio da raste istim tempom kao i tokom proteklih dvadeset godina, očekuje se da bi broj dostigao 405 miliona. Pomeranja stanovništva uvek su se pratila zbog mnogo razloga, a jedan razlog, koji možda podrazumeva i sve ostale je to što, pomerajući se na geografskoj karti, migranti stvaraju određenu pometnju, disbalans u ravnoteži u jednom trenutku uspostavljenoj u svetu. Migranti nose sa sobom svoje kulturno nasleđe, svoje običaje i, naravno, jezik. Kao što jezik kojim se govori u zemlji domaćina, njima može predstavljati problem, i jezik koji oni donose sa sobom može da izazove problem. Continue reading

Vegetarijanci u vrtićima

Moj suprug, naše dve devojčice i ja smo vegetarijanci. Ne vegani, kako nas mnogi još pitaju kad čuju da smo vegetarijanci i ne jedemo ribu, a ni piletinu. Jedemo jaja i mlečne proizvode. Mi smo vegetarijanci, takozvani lakto-ovo vegetarijanci.

Pripremajući materijal za posao koji sam obavljala 2006. godine, mnogo sam čitala o životinjama, o prehrambenoj industriji, o tome kroz šta životinje prolaze dok se uzgajaju i pripremaju za ljudsku ishranu, o štetnim, korisnim i o apsolutno nepotrebnim namirnicama u ljudskoj ishrani iz mnogobrojnih izvora. Ja sam prestala da jedem meso odmah, ribu tek dve godine kasnije. Moj suprug je prestao da konzumira meso 2008. godine, a naše dve devojčice nikada ga nisu ni okusile. Continue reading

Nema povratka u neznanje

„Znanje koje nam je posađeno urodiće plodom u svakom od nas. Priroda uvek inspiriše, a kako koga, vreme će pokazati. Moj kompost se krčka, pravim plan svoje bašte i polako ću početi sa njenim raskrčavanjem, bacam se na knjige da dopunim znanje, a ostalo ce biti istorija”.

Olga Panić

„Mi već gajimo povrće u Baštalištu, a Dejvid nam je pokazao nekoliko veoma korisnih trikova koje ćemo sigurno primeniti. Smatram da je bilo jako korisno i za potpune početnike zato što je Dejvid preneo osnovno znanje potrebno za započinjanje bašte i to je uradio na neposredan i šaljiv način“.

Balša Koković Continue reading

Žene i mame – femivorke

U vremenu kada svest o zdravoj ishrani i ekologiji sve više raste i kada se sve više ljudi opredeljuje da se vrati zemlji, da zasadi svoju baštu ili makar začine na terasi, žene i majke posebno su motivisane da preduzmu konkretne korake ka tom cilju i polako postaju ono što se na zapadu sada zove “femivorke”.

“Moja beba je prošlog proleća krenula sa dohranom. Radovala sam proleću koje je najbolje vreme za to, jer toliko voća i povrća polako pristiže na pijace. Posebno sam bila uzbuđena kad je stigla blitva. Sva srećna što će nam trpeza ozeleneti, otišla sam sa svojom bebom na pijacu, gde me je sačekalo neprijatno iznenađenje. Ne mogu vam opisati svoj strah kada me je jedna prodavačica posavetovala da ipak ne kupujem blitvu od nje, jer „ko zna čime su je i kako prskali, a vi ipak imate bebu”, priča nam mama Biljana P. Continue reading

© 2024 Letnje igralište

Theme by Anders NorenUp ↑