Kad kreneš Valtos plažom ka Sarakiniku, prođeš uspavane ribarske čamce, ljude i metež, uputiš se uskom, prašnjavom stazom, pored belih i roze lijandera, lovorovih žbunova i starih maslinovih stabala, prođeš ruševine manastira i par kuća, sa leve strane, pući će ti pogled na more.
Kad ti se oči priviknu na sjaj, povremene nagle bljeskove i plavetnilo, pogledaj desno.
Tu je kuća od belog kamena obučena u puzavice, okupana suncem i pošećerena solju Jonskog mora.
Namiguje retkim tragačima za suncem, nudi im oslonac i hlad sa svoje zadnje strane.
Stoji i žmirka, stoji i čeka, godinama, na nas.
Namiguje retkim tragačima za suncem, nudi im oslonac i hlad sa svoje zadnje strane.
Stoji i žmirka, stoji i čeka, godinama, na nas.
Osmislili smo joj neravne zidove, tople podove.
Dodali smo police za knjige, okačili smo fotografije sa plaže uramljene u okvire od školjki.
Postavili smo lampe i prostirke, jastuke i asure koje mirišu na sunce.
Na ravnom, vrelom krovu okačili smo kupaće da se suše, uključili smo rešo na produžni kabl i skuvali kafu.
Zasadili smo bosiljak, ruzmarin i lavandu i postavili ih na ulazne stepenike i prozore.
Već smo probdeli noć u našoj kući od soli, gledali zvezde i kupali se u mesečini na njenom krovu.
Doneli smo knjige, morske naslove, čitamo ih na vrućem krovu i, kad ih završimo, ostavljamo ih na policama, praveći našu letnju biblioteku.
Kada ne radimo ništa, a često ništa ne radimo, oslanjamo leđa o njene bele, slane, kamene zidove i grejemo se;
upijamo sjaj i plavetnilo; opuštamo kosti i mišiće; prekrajamo se.
Dodali smo police za knjige, okačili smo fotografije sa plaže uramljene u okvire od školjki.
Postavili smo lampe i prostirke, jastuke i asure koje mirišu na sunce.
Na ravnom, vrelom krovu okačili smo kupaće da se suše, uključili smo rešo na produžni kabl i skuvali kafu.
Zasadili smo bosiljak, ruzmarin i lavandu i postavili ih na ulazne stepenike i prozore.
Već smo probdeli noć u našoj kući od soli, gledali zvezde i kupali se u mesečini na njenom krovu.
Doneli smo knjige, morske naslove, čitamo ih na vrućem krovu i, kad ih završimo, ostavljamo ih na policama, praveći našu letnju biblioteku.
Kada ne radimo ništa, a često ništa ne radimo, oslanjamo leđa o njene bele, slane, kamene zidove i grejemo se;
upijamo sjaj i plavetnilo; opuštamo kosti i mišiće; prekrajamo se.
Ližemo so sa gornje usne, sa ramena, sa kolena.
Baš mi, baš tu.
Godinama, kuća od soli čeka na ljude, možda na nas; čeka na ljude koji će na njenim belim zidovima praviti recke leta koja prolaze.
Pa, ako kreneš Valtos plažom ka Sarakiniko plaži pešaka, uskom i prašnjavom stazom pored starog manastira, lovorova i lijandera, maslinovih stabala, ribarskih čamaca i par usamljenih kuća, možda ćeš se već umoriti, možda će ti nestati mreže na telefonu, možda ćeš ožedneti.
Zastani pored bele kućice, osloni leđa o njen vruć zid, zatvori oči, i čućeš naše glasove kako dozivaju psa koji je otrčao nizbrdo, kroz strnjiku, stene i ježeve do mora, da ohladi šape, čućeš naše glasove kroz hor zrikavaca, kroz šum čempresa, kroz huk talasa;
otvori oči, i videćeš nas kako ručamo i smejemo se, kako sečemo lubenicu, kako te pitamo zašto te nema tako dugo i zovemo te da sedneš s nama.
Pridruži nam se i zatvori oči sad samo na tren, tek da osetiš pulsiranje mogućnosti života, života koji čeka da počne.
Zastani pored bele kućice, osloni leđa o njen vruć zid, zatvori oči, i čućeš naše glasove kako dozivaju psa koji je otrčao nizbrdo, kroz strnjiku, stene i ježeve do mora, da ohladi šape, čućeš naše glasove kroz hor zrikavaca, kroz šum čempresa, kroz huk talasa;
otvori oči, i videćeš nas kako ručamo i smejemo se, kako sečemo lubenicu, kako te pitamo zašto te nema tako dugo i zovemo te da sedneš s nama.
Pridruži nam se i zatvori oči sad samo na tren, tek da osetiš pulsiranje mogućnosti života, života koji čeka da počne.
Leave a Reply