Ovo svetlucavo sazvežđe
verovanja ćelija osećanja
utisaka kostiju razmišljanja
ideja vode nadanja
razočaranja krvi strasti
sanjanja mesa pokreta
ovo nepostojano sazvežđe
koje se rađa
iz čestice
koje prestaje
pre no što nastane
koje nikad nije postojalo
koje nikad nije nestalo
ovo nostalgično sazvežđe
koje čezne za stalnošću
za promenom
za početkom
za krajem
za trenutkom
kada će zemlji vratiti
prašinu koju je pozajmilo za svoje telo
kada će nebu vratiti
elektricitet koje je pozajmilo za svoje misli
kada će vodi vratiti
talase koje je pozajmilo za svoja osećanja
ovo sebično sazvežđe
koje sanja kako uzima
svoju prašinu, elektricitet, talase
bez pitanja
i uzleće ponovo
samo da bi letelo
samo da bi se menjalo
da bi sijalo
ovo sazvežđe
koje ne govori ne misli ja
jer kad bi sebe zvalo ja
videlo bi svoje tkanje
videlo bi i početak i kraj
pa pušta da se
mene meni mnome
prepliću
na vijugavoj stazi
ka tebi tebe tobom
da od dva zraka koja se igraju
da od dva atoma koja se smeju
da od dva sazvežđa koja se menjaju
bude jedno.