Tražim način da usporim vreme

Tražim način da usporim vreme. Tražim način da produžim trenutke.

Jer minut nije vredan ako ne traje večnost i sat nije dovoljan ako stane u tren.

Tražim način da usporim vreme. Tražim poglede koji putuju kilometrima.

Jer pogled nije vredan ako se u njemu ne izgubim i treptaj nije dovoljan ako u njemu ne zaboravim sebe.

Tražim način da usporim vreme. Tražim razgovore koji menjaju kao što vetar menja oblak.

Jer reč nije vredna ako me ostavi istom. I reč nije dovoljna ako me ne ponese.

Tražim način da zaustavim vreme. Tražim način da produžim trenutke.

Da produžim zagrljaje. Da produžim korake. Da produžim poljupce. I da šaci u svojoj dam dom.

Zauvek.

I da produžim dane. I nedelje. I mesece. I godine.

Život.

Jer ovaj jedan nije dovoljan sa njima.

Tražim način da usporim vreme. Tražim način da produžim trenutke.

Jer osećam da mi klize kao kapi vode kroz prste, kao graške znoja niz vrat, kao gutljaji niz grlo,

kao reči koje sam već rekla, a koje bih ponavljala u beskraj.

Tražim način da usporim vreme. Tražim način da produžim trenutke.

Jer minut sa njima je vredan kao večnost i sat sa njima nije dovoljan jer je tren.

Jer jedno leto sa njima odleprša kao san. Jer sva leta sa njima traju kao treptaj.

Odlaze, kao oblak koga nosi vetar. I menjaju me, kao što krošnju menja sunce.

Tražim način za usporim vreme. Tražim način da produžim trenutke.

Jer ovo putovanje treba duže da traje.

Zar ne?