Za tebe, da nikada ne odrasteš

Za tebe, kad odrasteš

Za dane
Koji kratko traju
Koji se ne daju tvojim moranjima, htenjima, željama
Koji svojeglavo grabe dalje

Za užurbana jutra
Za poljupce u letu
Za sve sate koji će ti proći kao sekunde

Za zalaske sunca koje nećeš primetiti
Za tople zrake koji će te milovati a ti nećeš osetiti
Za poglede i osmehe koji će ti izmaći

Za vreme bez nas

Za nesavršene dane
Za dane
Kad se trudiš
Kad ne ide
Kad osećaš da ne možeš da ne posustaneš

Za budućnost
Olujnu
Oblačnu, mračnu
Spokojnu
Svetlu, blještavu
I sve ono osrednje, između
Nedoraslo svemu što si ti

Za tebe, kad odrasteš

Za drugačije mirise
Poglede
Osmehe
Glasove

Za sve
Nepoznato
Neprepoznatljivo
Nedokučivo

Za vreme
Koje ćeš gaziti divovskim koracima
I ostavljati tragove koji se ne brišu

Za godine
Kada ćeš sećanja vaditi
Iz džepova kaputa
Iz jastuka
Iz kutija smeštenih negde u krajnjem predelu nadanja

Za trenutke plitkog disanja
Za momente nepoverenja

Za duge sate
Nestrpljenja
Gladi
Malodušnosti
Zaboravljanja na svoje srce

Za tebe, kad odrasteš

Za snagu da kažeš dosta
Za odlučnost da okreneš leđa
Za rešenost da se oslobodiš moranja
Za hrabrost da sačuvaš svoje srce

Za strpljenje za one koji su sporiji od tebe
Za ljubav za one koji mogu više od tebe

Za tebe, kad odrasteš

Da te propadanje
Nestajanje
Prolaznost
Ne plaši

Da vidiš magiju i kad je teško
O, tako teško
Da osetiš, namirišeš, ugledaš
Cvetanje
Rast
Obnavljanje
Nezaustavljivo, srčano, gotovo bolno
Ali nikad stvarnije
Nikad vidljivije
I nikad više tvoje nego tada

Za tebe, kad odrasteš

Da znaš
Da si voljena
Da osećaš
Sigurnost kojom te svet grli

I ne gledajući
I ne osluškujući

Da znaš da nikad nikad nikad
Nisi sama

Da se uvek sećaš
Topline
Da uvek osećaš
Radost
I da uvek uvek uvek
Možeš da se smeješ

Da nikada tvoj korak u strahu ne zastane

Za tebe, kad odrasteš
Za tebe, da nikada ne odrasteš