Letnje igralište

poezija i proza o detinjstvu, majčinstvu i letu

Nisam vam pričala o svojoj baba Vidi

Nisam vam pričala o svojoj baba Vidi,
ni o tome kako je umrla dok je tama vladala zemljom
i dok su padale ledene kiše.
Nisam vam pričala,
bilo je to pre tri godine
a ja dve nisam verovala
teško i sad poverujem da je zaista nema
pričala nam je da taj čovek u belom odelu
dolazi svake noći da je vidi
plašim ga se, govorila je
i nije smela da spava sama.

sahranila je dedu
kog je negovala dok je polako umirao od raka
kad je umro, sredila je sobu
okrečila zidove, stavila foto tapet sa motivima šume i jezera
razmestila nameštaj, okadila
i rekla, evo, kao novo
vodila nas je na groblje kod dede i govorila nam
šta i kako da radimo kad ona bude otišla za njim
smejali smo se, govoreći joj, nećeš ti
ali posle je počela da se plaši tog čoveka u belom
tada smo joj govorili da umišlja, da sanja, da on ne postoji
i da ne treba da ga se plaši
a onda smo je, posle godinu dana, već ispraćali
hodajući duž drvoreda
dok se sunce pomaljalo
dok je ležala u kovčegu za koji je sama uštedela pare
sećajući je se ređali smo slike
kao da je tu ili da ćemo je videti
čim svratimo do njene kuhinje da se ugrejemo
gde je stavila nove kuhinjske delove
i nove pločice,
hvalila se pre tri meseca.

nisam vam pričala o svojoj baba vidi
Nisam vam pričala,
sedela je na maloj, tvrdoj stolici
da bih ja sela na veću, udobnu
kad smo se poslednji put videle
nudila me sokom čajem kafom
ručkom i voćem
a ja sam uzela čašu vode.
Nisam vam pričala o svojoj baba Vidi,
nije imala dlake na jeziku
ni zlog mišića u telu
imala je dve rođene ćerke i jednu nerođenu
tri unuke, jednog unuka
tri praunuke i jednog praunuka
snažne ruke, stamene noge, široka leđa
imala je snagu
da pomera nameštaj svakog proleća
da vozi bicikl dok raznosi mleko
da radi na njivi u jeku leta
imala je koze, imala je krave
imala je vedrinu u očima i lepo lice
i snage da radi za druge do poslednjeg dana.
Nisam vam pričala o svojoj baba Vidi,
jednom nam je spremila zeca za večeru
bio je početak devedesetih
meso je bilo tvrdo i ja sam ga, nesažvakanog, premetala po ustima
dok sam zamišljala orlove kako se bore
u njenom velikom prozoru punom mraka.
Nisam vam pričala,
pravila je najmirisnije pogače od belog brašna
sosove od paprike i paradajza
pekmeze od šljiva
nisam vam pričala
umakali smo halapljivo i sve bismo pojeli
a da se pogača ne bi ni ohladila
svraćala sam joj nenajavljena
utrčavala kroz kapiju
ostajala koliko sam htela ili mogla
ona je uvek sedela sa mnom
pitala me sve
i nije tu bilo mnogo zagraljaja ni poljubaca
evo, vrlo retko, rekla bih
ali ni sa kim se nisam bolje natpričavala nego s njom
smejala mi se
dok je nameštala maramu
da lepo nalegne ispod brade
smejala se sebi
jer nije mogla da se seti  šta da mi odgovori
smejala se meni
jer sam joj naslednica po jeziku.

nisam vam pricala o svojoj baba vidi

Baba Vida stoji druga s desna za moj prvi rođendan

Nisam vam pričala o svojoj baba Vidi
ljubila je doktora kad sam se rodila
vodila me da mi probuše uši
kupila mi prve minđuše sa crvenim kamenom
vodila me da spavam kod nje
zvala da mi čestita rođendan prva
svake godine, 39 godina, u isto vreme
govorila, ovo je i tvoja kuća
govorila, zovi me ponekad.
Nisam vam pričala o svojoj baba Vidi,
kupila mi je dva ćebeta, dva jastuka
dva seta šolja, tri šerpice i jedan podmetač
da je se sećam kad ih koristim
a ja sam se smejala govoreći
šta ću te se sećati kad si tu, nigde ti ne ideš
vidi kakva si i kako paziš na sebe
nadživećeš nas sve
gluposti sam govorila dok su se godine smenjivale
dok sam zaboravljala da je zovem
i nisam pronalazila vremena da svraćam.
Nisam vam pričala o svojoj baba Vidi,
stoji mi neka rupa u stomaku
puna tople vode koja mi se preliva iz očiju
stvarnost te stigne u nekom trenutku
jer eto, kad je nju odveo taj čovek u belom
kad se predala, kad je odustala
bila sam ljuta jer se nije borila
a trebalo je da se bori
bila sam ljuta jer me je natpričala
a trebalo je ja nju da natpričam
videla je sebi kraj i krenula mu je u susret
zaboravljajući na nas
koji svake godine čekamo da nam čestita rođendan.
Nisam vam pričala o svojoj baba Vidi,
bila je najtvrdoglavija i najsnažnija žena na svetu
ne znam da li me čuje dok se i sad natpričavam s njom
pokušavajući da dostignem makar pola njene veličine.

9 Comments

  1. prekrasno! PREKRASNO!!!

  2. Divno! Konačno, ali prekrasno, natpričana baba Vida …

  3. Ех, тек почињу разговори… Дуги, дуги…
    Срдачан поздрав!

  4. spektakularno.evo i meni neka rupa u stomaku dok gutam tvoje reči i mislim o mojoj majka Spaseniji

  5. Slava joj. Iza Nje nek su zivi i zdravi. Ako ima neka visa sila za koju neznamo divila bi se baba Vida na ovaj blog.Pozdrav.

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

© 2021 Letnje igralište

Theme by Anders NorenUp ↑

%d bloggers like this: