Običan porodični vikend

ALT: "obican porodicni vikend"

Vikendi donose vreme za nas,
vreme za čitanje, za smejanje,
za lenje popodnevne dremke,
za supu i za kolače,
za pet uspavanki,
za osluškivanje vetra
i pevušenje u snu.

Vikendi donose sate za razgovor,
za velike reči, za planove,
za iscrtavanja budućnosti,
za refleksije o prošlosti između dve kafe;
ko smo bili pre pet, pre dvadeset pet godina,
ko smo sada,
ko ćemo postati.
Jesmo li uvek ono što mislimo da jesmo?
Da li želimo da budemo uvek isto?
I možemo li uopšte da utičemo,
da biramo,
da kažemo – sve je pod kontrolom
sa sigurnošću?
Sa radošću da kažemo da smo to mi,
ili da iščekujemo nove sebe?

Vikendi donose minute
koji pršte od smeha, od vike,
od zaklinjanja da ćemo se uvek voleti jako,
uvek drugačije;
da ćemo jedno drugom biti kamen, stena,
svetlost u prozoru,
kompas i sidro
bez izgovaranja svih tih reči
jer već jesmo to jedno drugom
jer su to samo reči
jer smo to već pomalo rekli
kad smo čuli u onoj pesmi,
kad smo isplivali iz one bujice,
kad smo se prepoznali,
osetili.

Vikendi donose one čarobne reči
nije važno,
želim da budem srećna,
želim da budem srećan,
hranu i jastuk,
tvoju ruku u mojoj,
njihove u našim,
neizvesnost i ljubav,
tvoju podršku,
njihovu radost,
gde god da se nađemo,
ma gde da se izgubimo.

Vikendi donose one čarobne reči
hajmo napolje,
vrisku i ciku,
želju da se bude dobar,
da se pomogne, nauči,
da se udahne vazduh,
ušuška pečurka,
da se zamole bube da uđu u kamen
jer je hladno, zar nisu znale,
da se čisti i skuplja granje,
da se pogledom prate bele linije na nebu,
maše sestri na drugom kraju sveta
i patike napune lišćem.

Mi vidimo novo, tanko, mlado drvo
koje izranja iz žute, opale gomile
koja laže da ne živi,
iz zemlje, iz grana naizgled suvih,
iz divljih cvetova koji sokove čuvaju za njega.

Laž je nesigurnost;
strah – obmana.

Mi već grlimo proleće.

ALT: "jesen"
ALT: "jesen"
ALT: "jesen"
ALT: "jesen"
ALT: "jesen"
ALT: "jesen"
ALT: "jesen"
ALT: "jesen"
ALT: "jesen"
ALT: "pecurka"
ALT: "pecurke lisce"
DSC_0651

21 Comments

    • Dok svi rade, ja oblećem i oko posla i oko njih, i škljocam mobilnim telefonom. Možda jednom rešim da radim to kako treba. I jedno i drugo. 🙂 Svakako, čini mi se da su remek delca krupne reči. Hvala, Siniša! Mnogo znače te krupne reči za moju veliku ljubav. 🙂

Оставите одговор