Otkad se baka vratila sa dalekog severa, mišice uživaju u njenom prisustvu, u toplim, samo za njih ispletenim kapama i šalovima, u maštovitim kuvarancijama, živopisnim pričama i u avanturama u koje ih vodi. Međutim, čim se vrate od bake, mišice utrčavaju u sobu i vade knjige iz polica. Pomalo iznenađeni, Rra i ja se smejemo i pitamo: “Hoćete da čitamo?”, na šta se dva glasa zaore u jedno glasno “Daaaa!”
Baka mišicama čita knjige, ali im priča i priče, pogotovo pred spavanje. Mi smo postavili limit da najviše dve priče pred spavanje, u zavisnosti od toga koliko su umorne i pospane, možemo da pročitamo. Baka, ipak, uglavnom dogura do pet priča za veče. Mlađa mišica oko treće zaspi, ali starija otvorenih usta i širom otvorenih očiju mogla bi da zamisli još pet života i pet sudbina i još pet zmajeva i pet vila, za to jedno veče.
Šta su deci knjige?
Šta su deci priče?
Naša deca kažu da bi volela da imaju svet knjiga. Svet priča. Jednog dana.
Nebrojene izmaštane svetove i bića.
Šta je deci ovaj svet?
Šta sve deci ovaj svet može da bude? Ovaj, i bilo koji drugi?
Mišice bi volele da im Gerda bude komšinica; pošle bi sa Alisom u rupu; zaplesale bi sa Pepeljugom; pokazale bi Palčiću put da ne bi morao da ide kod džina; delile bi dedin med sa Vinijem Puom. Mislim da njihove misli i maštanja idu daleko iza slika i priča koje posmatraju i slušaju u knjigama i slikovnicama. Znam da sanjaju. Starija mišica se noćas probudila govoreći da je u snu izgubila zmaja koji je čuva i da mora da ga pronađe.
Ja joj kažem: “Sanjaj lepe stvari, leptire, cvetove, ptice i nebo”, na šta ona odgovara: “Da, sanjam ja, ali moja glava sama sanja.” I ko smo mi da ne pustimo pametnu glavu da sama sanja? Izgleda da zna šta radi, kad već ima zmaja za zaštitnika.
Knjige i priče znače ispunjeno detinjstvo, dane sa više mogućih početaka i završetaka, mogućnost da biramo ko želimo da budemo danas; znače nam leto u novembru, prijateljstvo sa vukom, čajanku sa vevericom i krila za dremku na oblaku.
Knjiga nam je jastuk za popodnevnu dremku, način da se osamimo u prepunoj kući, prozor u drugačiji vidik, prolaz u svet gde je čitav život mjuzikl, gde ljudi ne hodaju – već plešu, gde ljudi ne govore – već pevaju, gde su svi dobri jedni prema drugima i grle drveće.
Knjige nam znače krila za život, obećanje da sve možemo, uverenje da je život fer, da su ljudi pravedni i da svi imamo mogućnost da postanemo ono što je uvek trebalo da budemo, ono što jesmo, a ne vidi se uvek; znače nam znanje da život i planetu učinimo pitomim kakvi su i bili pre no što su došli oni protiv kojih se naši zmajevi bore; znače nam mudrost da zaštitimo svako drvo, svaku životinju, svakog čoveka.
Knjige su nam krila u bolji svet, u bolje nas. Ne verujemo kada nam neko kaže drugačije.
sve to i još mnogo više
Naravno. 🙂
Još jedan divan tekst :-).
Najviše su mi se svidele konstatacije da knjige i priče znače ispunjeno detinjstvo, krila za život, obećanje da sve možemo.
Inspirativno…
Hvala ti, draga moja Tanja. To se ja sećam svog detinjstva i nadam se da će mišicama isto značiti.
I ja svog… :-). Verujem da će im značiti… Vidim po svojoj deci…
Mogu li ja tu vašu baku da pozajmim malo? Sofija je u fazonu pričanja priča pred spavanje i imamo naše uobičajene i svake večeri mi kaže koju da joj pričam. Ali pre oko dva meseca nastupila je faza izmišljanja priča. I tako sam se ja sinoć kao na pismenom zadatku lomila pola sata da ispričam priču o sijalici…
Knjige su nam glavno sredstvo za odmor ovih dana. Kako je prestala da spava popodne, kad god vidim da je nervozna, ja sednem sa njom i čitam. Ili samo gledamo slike i pričamo šta je na njima. I to je tih pola sata koje joj treba da bude mirna da bi skupila snage da luduje do kraja večeri.
A tebe kao mamu dve devojčice molim za preporuku za neku dobru knjigu sa pesmicama, kratkim toliko da ih troipogodišnjakinja može zapamtiti.
Verujte, i mi imamo osećaj da smo je pozajmili. Računamo na nju tu negde do sledećeg leta, a i to je pravo bogatstvo. 🙂 Kad je reč o pesmicama, mi smo čitali Zmaja (njegove kratke pesmice su super obe pamtile), a sada čitamo Ršumovića, Radovića, Dragana Lukića i Dobricu Erića. Ako možete nekako da se domognete “Iz jednog džepa” Dragana Lukića, to bi bilo sjajno; imate tu i pesmice i kratke, jednostavne priče. 🙂
Generalno ste u pravu ali nije sa svakom knjigom ili pričom tako. Ne znam ko odobrava neke knjige i priče koje ulaze u “obaveznu lektiru” ali ima ogromnih propusta. Danas sam pomagao detetu, (osnovna škola), oko jegne priče iz lektire. Ono što sam pročitao, (a pročitao sam celu priču), nije primereno deci tog uzrasta.
I da ne dužim. Udžbenici su sa katastrofalnim greškama, a odgovor na pitanje: Zašto to mora, i zašto je to tako nisam dobio dobio. Da budem iskren do kraja, odgovor učiteljice je bio:
Citiram:
“Znam, sve znam, ali takav nam je plan rada.”
P. S.
Deca znaju i prepoznaju sve te greške, greške odraslih koji odlučuju ili sistema, ali ne znaju da se izraze šta je to što primećuju. Ali osete. Itekako osete da nešto tu nije primereno.
Pozdrav!
Uvek je bilo i biće: Deca su zakon! 🙂
U potpunosti se slažem. Moj suprug je skoro tri godine radio kao profesor (nastavnik) srpskog na zameni, pa sam i ja s njim nekako propatila te dane, decu, kolektiv i nastavni plan i program. Deca i te kako znaju i osećaju, tako da bi učitelji, nastavnici i profesori, osim što će ispuniti plan i program i upisati sve što treba gde treba, morali deci da objasne, približe, ukažu. Da skratim, morali bi da razumeju i decu i to što deca po programu treba da čitaju. Način se uvek nađe kad ima volje, ljubavi i razumevanja. Inače, ja sam diplomirala književnost, ali sam mnogo više pročitala onih knjiga koje su bile van školskg programa. 🙂
Sjajan i topao tekst kao što se od tebe i očekuje 🙂 Vratila si me u detinjstvo da znaš. Mnogo mi je žao što se danas deci sve manje čita a sve više se stavljaju pred TV da gledaju gluposti.Mi isto imamo ritual čitanja priča i to je ne što najlepše. Kao učiteljica složila bih se sa tim da nam je plan i program sa mnogo propusta ali to je tako. Jedino što bi se moglo deci mimo školske letire dopustiti da sami odaberu nešto da pročitaju po svom izboru i prepričaju drugarima ili dati neki izbor knjiga pa da dete od toga nešto izabere.Mogli bi i sami smišljati priče.Mogućnosti je bezbroj 🙂
Zaista je jeste bezbroj mogućnosti. Ne znam da li se ovde neko seća Čitalačke značke…? U osnovnoj školi smo dobijali svake godine spisak knjiga (osim lektire) po izboru učiteljice koje smo mogli da čitamo i da ih u jednoj posebnoj svesci prepričavamo i pišemo naše utiske o njima. Ja sam svake godine koristila tu mogućnost. Ne znam da li Čitalačka značka još postoji kao inicijativa.
Baš mi se sviđa post, volim tekstove o knjigama i čitanju. 🙂
Pročitala sam i komentare, ja sam takođe, kao i ti, mnogo više pročitala onih knjiga koje su bile van školskog programa. 🙂
Hvala ti, draga Marija!
Lijepo rečeno 🙂 Dok su M&M bili maleni, uživali su slušajuć me, kasnije su i sami čitali, no otkako su krenuli u školu, baš ih moram tjerati na čitanje 🙁 Ovdje lektira nema, Martinov razred je prošle godine tjednima analizirao 1 knjigu, bilo je to super, pravili su plakat na kraju,ali to je izgleda za 4 razreda OŠ to 🙁
Uh, nas to doba tek čeka. Ako su stekli naviku, sigurno će se njihova ljubav prema čitanju pokazati, pre ili kasnije. Obaveze u školi mogu da nas odvuku od čitanja za našu dušu, ali sigurna sam da će sve to doći na svoje mesto. 🙂
Draga “Letnje igralište”, ne mogu da zamislim život bez knjiga. Iako, uče nas još od malih nogu.. kako dobro uvijek pobjeđuje, kako je svijet pravedan.. kasnije to očekujemo, a svijet i život su puno kompleksniji. Odrastamo. Skidaju se “ružičaste naočale”… razočaravamo se.. džemo, padamo, pa opet dižemo.. sve je to život. Nažalost, ne završava sve u stvarnom svijetu kao u bajkama…
Nama u obitelji čitanje jako puno znači…čak i malena već lista. 🙂 Nadam se da će tako i ostati, mislim, da će ostati zainteresirana… Rahela xxx http://www.raheladrusko.com
Draga Rahela, sigurno hoće. Mislim da naš primer mnogo znači. Evo, ja se baš u ovo snežno nedeljno jutro spremam da uzmem knjigu za svoju dušu, naspem malo tople čokolade i dam dobar primer svojoj deci. 😉
Tako je, dječa uče na primjeru. Govorimo li jedo, a radimo drugo.. oni će slijediti primjer. Naravno da bi to dvoje trebalo biti usklađeno.
Baš tako 🙂 Svi volimo priče.
To objašnjava ostanke do 2 ujutro uz Miljenka Jergovića ili uz Downton Abbey. 🙂
Knjige su najveći poklon! Malo je riječi kojim bismo mogli da kažemo šta one predstavljaju. Tokom odrastanja djece, treba se potruditi da im čitamo priče da bi zavoljeli knjige, jer je to nešto što se danas zanemaruje i zamjenjuje telefonima, masovnim medijima i sl.
Potpuno se slažem sa Vama, Ivanka. Ta ljubav se od malih nogu gradi, kako bi narasla što više.
Nadahnut tekst, dirljiv, divno! 🙂
Mi ne verujemo da postoje deca koja ne vole knjige – na nama je da budemo dovoljno motivisani i uporni (i pored svih briga i obaveza) da ih upoznamo sa tim svetom.
Hvala mnogo! 🙂 U knjigama i pričama je i odmor i mudrost, i znanje i radost. Deci treba samo malo pomoći da to otkriju, a onda će sve sami. Naravno, uvek je dobro da u roditelju nađu i sagovornika. Ja se tome nadam. 🙂
Sva deca vole knjige dok su mala, ali kako odrastaju, okupiraju ih i drugi načini zabave, tako da je na roditeljima i učiteljima da neguju ljubav prema čitanju. Poznajem učiteljicu koja ima izmišljen predmet OSČ = ostavi sve i čitaj. Taj predmet nema plan i program. Kada ga ona najavi, deca ostavljaju matematiku, prirodu, likovno, koji god da je čas i – čitaju šta žele: strip, knjigu, udžbenik. Naravno, retke su takve učiteljice, pa svako prenošenje ljubavi prema knjigama treba podržavati, kao i ovaj tekst. :*
Vau, ta učiteljica zvuči kao ostvarenje mojih snova, kao učiteljica kakvu nikad nisam imala. Ja sam samo uvek jedva čekala čas srpskog i to je moralo da mi bude dovoljno. Blago deci koju ona uči. 🙂
<3
💖
Dugo sam radila na jednom tekstu o tome zašto su knjige sjajne i neophodne deci. Sad odoh da ga zgužvam i bacim, jer si sažela i rekla sve ono što sam htela reći, ali mnogo, mnogo bolje – sa dušom, kako to ti umeš.
Već 24 sata razmišljam kako da ti odgovorim, a da ne budem pretenciozna. Pa da pojednostavim. 🙂 Nemoj slučajno da gužvaš i bacaš, jer odlično znaš da tvoje preporuke i iskustvo zlata vrede. 💖 I hvala ti na divnim rečima! 🙂