Želim da predvidi moju glad i da mi sipa topli grašak u tanjir petkom popodne, kad siđem sa voza. Želim da mi napuni kadu, prstima u sapunjavoj vodi odredi savršenu temperaturu i nema druge brige na svetu osim da ja budem čista i zagrejana. Želim da me vodi za ruku lekaru u ledeno belo jutro dok mi čelo gori, dok slušam udare njenih štikli o asfalt i sudaram se sa vetrom. Želim da mi stavi šaku na stomak onih dana kada bol oduzima noge, šakom zagreje trzanja, poljubi me u čelo i pita je li prošlo. Želim da me posmatra dok pevam, igram, trčim i vidi u meni svet kakvom se nada. Continue reading
osećamo da nešto dolazi
približava se
i što je bliže sve je mračnije
teško dišemo
saplićemo se na trotoarima
kojima hodamo svakog dana
živimo dane koji se obmotavaju oko nas
kao puzavice
dani mukli kao klanci
dani čudni
u kojima se ne osećamo kao
mi Continue reading
prozor na severnoj i istočnoj strani
nizak toliko da donja ivica dotiče butine
zgodan da sedneš na njega kao na balkon
čitaš strip, držiš cvet suncokreta, grickaš
i gledaš izlazak sunca. Continue reading
sanjaš današnji dan
sanjaš sebe druge
njihove misli želje nepristajanja
sanjaš jedan jul pred kraj čovečanstva
pobunu glasove
hiljade neumornih uspravnih tela na suncu
sanjaš šta je moglo
šta može
da li će Continue reading
oblak smoga se sručio
na ljude na stanici dvadesetpetice
na decu na velikom odmoru
na crvene tramvaje
na plave autobuse
na ofucane pse lutalice
na okean jeftinog betona
zavio sve u sivo u smrad Continue reading
oduvek sam znala da ću jednom biti stara
i jedva sam čekala u tu starost da stignem
da imam smežurane a glatke šake tanke kože pripovedačica priča o deci koja se penju na mesec Continue reading
granice
izabrane
nametnute
moje
tvoje
oblikuju život
u njima
se rađa
fokus
smer
volja
kakav život
želim da živim Continue reading
-Gledam u nebo, baš je vedro, tek poneki oblak. Evo, dva aviona, baš su blizu… jedan ode na zapad, drugi suprotno… dobro je. Je l’ ih vidiš i ti?
-Tataaa, stvarno!
-Ne vidiš? Ma, pogledaj malo bolje.
-Vidim, tata, vidim.
Male šale kad tata zamišlja da imam deset godina.
Male šale dok tata peva pčelama a ja automobilima.
Male šale dok tata i ja gledamo u isto nebo stojimo na istoj zemlji.
Male šale da razbijemo daljinu. Continue reading
šta ako napred znači
ovde
i šta ako je napred
stajanje prekrajanje oparanje
manje nalik snovima
više današnjem danu
teškom oblačnom vrućem
bez sunca bez vetra
danu koji stoji
i traje već tri veka Continue reading
sišli smo danas do reke
ti i ja
ruka u ruci
kesa na grani
prošli smo pored tržnog centra
i ljudi u panici
sa našom pričom na jeziku
prošli smo pored fabrike
i njenih dimnjaka
sa celulozom u nozdrvama
sišli smo danas do reke
ti i ja Continue reading
Hej Duška sanjala sam te jutros
prvo sam vozila auto
bio je mrak i bile su uske ulice
i ja sam vozila vozila vozila
dok se nisam umorila
a onda su došle boje
jarke žute iskričave
kao jutro koje je stiglo
bez mene bez tebe Continue reading
Bila si na onoj verandi kod ulaza u kuću
kad smo stigli na sahranu
evo kao sad da te gledam
nosila si crveno-belu haljinicu
ni sedam godina nisi imala
i sunce je sijalo pravo u tebe
kosa ti je blještala Continue reading
Prvi je na potiljku
tamo gde nikako ne smeš pasti
na potiljku je
meka bela koža
pukla pod oštrom betonskom ivicom
da pusti nebo
unutra. Continue reading
cveće i bes
decu i hleb
snove i patnju
balone i ljutnju
modrice i minđuše
potomke i pretke
olovke i motike Continue reading
Leto se prostrlo iza mene
kao narandžasti plašt
sunce je prešlo današnju putanju
i širi mi posustajuće zrake
u zagrljaj
umorni smo
leto od trajanja
sunce od sijanja
ja od ponavljanja
ali kad se popnem na bicikl
baš u ovom času
svaki tračak slabosti nestaje Continue reading
Kad kreneš Valtos plažom ka Sarakiniku, prođeš uspavane ribarske čamce, ljude i metež, uputiš se uskom, prašnjavom stazom, pored belih i roze lijandera, lovorovih žbunova i starih maslinovih stabala, prođeš ruševine manastira i par kuća, sa leve strane, pući će ti pogled na more.
Kad ti se oči priviknu na sjaj, povremene nagle bljeskove i plavetnilo, pogledaj desno.
Tu je kuća od belog kamena obučena u puzavice, okupana suncem i pošećerena solju Jonskog mora.
Namiguje retkim tragačima za suncem, nudi im oslonac i hlad sa svoje zadnje strane.
Stoji i žmirka, stoji i čeka, godinama, na nas.
Namiguje retkim tragačima za suncem, nudi im oslonac i hlad sa svoje zadnje strane.
Stoji i žmirka, stoji i čeka, godinama, na nas.
Hajde da otvorimo
kapke i prozore
hajde da pustimo
smokvu i nebo unutra
hajde da dišemo letom
da treperimo lišćem
da svetlimo suncem. Continue reading
Sve što mogu da vidim iz
ovog dela dvorišta kada
podignem glavu je
crno nebo koje pada na mene
i zvezde zvezde zvezde
blistave zvezde ogromne zvezde
jednu do druge
jednu oko druge
jednu ispred druge koje
posmatram dugo
tražim omiljenu i
pamtim njeno mesto da
joj mahnem i sledeće noći. Continue reading
Kad su na radiju javili da je stari umro ti si prohodala
govorila je mama
kad bih ti tražio čašu vode ti si se bunila i pitala zašto baš ti
govorio je tata
hajde da se milimo tako si me zvala na maženje
govorila je mama
uvek si sve radila po svom razmazili smo te
govorio je tata
a ja se sećam da je cela ulica bila moja
da su svi govorili moje ime kad god me mimoiđu
da sam mogla sve Continue reading
Ovo svetlucavo sazvežđe
verovanja ćelija osećanja
utisaka kostiju razmišljanja
ideja vode nadanja
razočaranja krvi strasti
sanjanja mesa pokreta
ovo nepostojano sazvežđe Continue reading
Kupim knjige sa poda
ređam ih po policama
uređujem skripte iz književnosti
dvadesetog veka
zatežem fotelju
pakujem odeću u ormar
kupujem još jednu
čašu za vino
zalivam biljke
da im se listovi podignu
pre no što dođeš Continue reading
Летње игралиште by Сандра Ђурић-Милинов је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.