poezija i proza o detinjstvu, majčinstvu i letu
osećamo da nešto dolazi
približava se
i što je bliže sve je mračnije
teško dišemo
saplićemo se na trotoarima
kojima hodamo svakog dana
živimo dane koji se obmotavaju oko nas
kao puzavice
dani mukli kao klanci
dani čudni
u kojima se ne osećamo kao
mi Continue reading
sanjaš današnji dan
sanjaš sebe druge
njihove misli želje nepristajanja
sanjaš jedan jul pred kraj čovečanstva
pobunu glasove
hiljade neumornih uspravnih tela na suncu
sanjaš šta je moglo
šta može
da li će Continue reading
oduvek sam znala da ću jednom biti stara
i jedva sam čekala u tu starost da stignem
da imam smežurane a glatke šake tanke kože pripovedačica priča o deci koja se penju na mesec Continue reading
-Gledam u nebo, baš je vedro, tek poneki oblak. Evo, dva aviona, baš su blizu… jedan ode na zapad, drugi suprotno… dobro je. Je l’ ih vidiš i ti?
-Tataaa, stvarno!
-Ne vidiš? Ma, pogledaj malo bolje.
-Vidim, tata, vidim.
Male šale kad tata zamišlja da imam deset godina.
Male šale dok tata peva pčelama a ja automobilima.
Male šale dok tata i ja gledamo u isto nebo stojimo na istoj zemlji.
Male šale da razbijemo daljinu. Continue reading
šta ako napred znači
ovde
i šta ako je napred
stajanje prekrajanje oparanje
manje nalik snovima
više današnjem danu
teškom oblačnom vrućem
bez sunca bez vetra
danu koji stoji
i traje već tri veka Continue reading
sišli smo danas do reke
ti i ja
ruka u ruci
kesa na grani
prošli smo pored tržnog centra
i ljudi u panici
sa našom pričom na jeziku
prošli smo pored fabrike
i njenih dimnjaka
sa celulozom u nozdrvama
sišli smo danas do reke
ti i ja Continue reading
Hej Duška sanjala sam te jutros
prvo sam vozila auto
bio je mrak i bile su uske ulice
i ja sam vozila vozila vozila
dok se nisam umorila
a onda su došle boje
jarke žute iskričave
kao jutro koje je stiglo
bez mene bez tebe Continue reading
Prvi je na potiljku
tamo gde nikako ne smeš pasti
na potiljku je
meka bela koža
pukla pod oštrom betonskom ivicom
da pusti nebo
unutra. Continue reading
Hajde da otvorimo
kapke i prozore
hajde da pustimo
smokvu i nebo unutra
hajde da dišemo letom
da treperimo lišćem
da svetlimo suncem. Continue reading
Sve što mogu da vidim iz
ovog dela dvorišta kada
podignem glavu je
crno nebo koje pada na mene
i zvezde zvezde zvezde
blistave zvezde ogromne zvezde
jednu do druge
jednu oko druge
jednu ispred druge koje
posmatram dugo
tražim omiljenu i
pamtim njeno mesto da
joj mahnem i sledeće noći. Continue reading
Ovo svetlucavo sazvežđe
verovanja ćelija osećanja
utisaka kostiju razmišljanja
ideja vode nadanja
razočaranja krvi strasti
sanjanja mesa pokreta
ovo nepostojano sazvežđe Continue reading
Kupim knjige sa poda
ređam ih po policama
uređujem skripte iz književnosti
dvadesetog veka
zatežem fotelju
pakujem odeću u ormar
kupujem još jednu
čašu za vino
zalivam biljke
da im se listovi podignu
pre no što dođeš Continue reading
Zamisli kako smo pored mora
zaljubljeni
talasi nam sole kožu
nose nas
vraćaju
ponovo odnose
igraju se
a mi prepušteni
punimo oči nebom
udišemo sunce
širimo ruke talasima
spajamo smežurane prste
uranjamo izranjamo
iz mora u snove
iz snova u more.
Zamisli kako smo pored mora
zaljubljeni. Continue reading
Jesam li lepa?
Kao pitoma bašta uspavana narandžastim milovanjima sunca
kao srebrena Selena ogrnuta tihom mrklom Njuktom
kao onaj lahorasti deo kože između uha i vrata
kao usnula obala okupana modrim talasima
kao nasumični roj zvezda na belim leđima
kao mreža zelenih reka u beloj nadlanici
kao gizdava šuma pod dubokim nebom
kao topli zid kuće u kojoj si odrasla
kao ljubičasta jagoda na ramenu
kao zajapureno letnje popodne
kao prkosno zeleno proleće
kao neukroćena životinja
kao ustreptalo jutro
kao slučajni susret
kao nabujala reka
kao tiho buđenje
kao prvi sneg
kao osmeh
Lepa si.
Sedele smo na reci
vetar nam je grickao uši
sunce nas je mazilo
po kosi obrazima
reka je lepa rekle smo
reka je plava plavetna
plavlja plavetnija
nego što smo je ikad videle Continue reading
Kad ispružiš ruke
primiš me
u zagrljaj
ja zaronim
između tvojih ramena
i hiljade šarenih riba
proleće mi
kroz stomak
kroz grlo
kroz grudi
golicaju mi prste
lepršavim perajima
izleću iz tebe u mene
uleću iz mene u tebe
mešaju nam krv
vežu nas venama
prekrajaju nam tkiva
spajaju nam kosti
hiljade šarenih riba
pune nam oči
miluju nam obraze
vežu nam prste
hiljade šarenih riba
ti i ja smo okean
kad me zagrliš.
ko si bila
pre nego što si prodala svoje vreme
za hleb, za krov, za stabilnost, za sigurnost
za budućnost?
ko si
kad nisi na rasporedu
kad ne juriš sate
kad te niko ne gleda? Continue reading
tvoje ruke, tvoje šake
na našem prvom sastanku
tvoj osmeh koji izranja iz jakne
dok me čekaš posle posla
zvuk tvojih koraka
u mojoj sobi
kako smo pekli kestenje
na malom rešou
kako je puckalo
kako je mirisalo
u jesenjoj večeri
tvoju kosu i meki pogled
crveno-belu majicu na pruge
ruke u džepovima
dok me čekaš na stanici
dok mamim senice
na svoju terasu
igramo se žmurki
kad one kljucaju
ja moram da nestanem
kad im se približim
one odleću
srce mi treperi
poput njihovih krila Continue reading
Ustani sa suncem.
Trči sa vetrom.
Grli 12 puta
ljubi 24 puta na dan
a onda prestani da brojiš.
Drži se za ruke
sa decom, sa drugaricom, sa mamom, sa simpatijom.
Idi ponovo u biblioteku.
Čitaj knjige koje ti niko nije preporučio
i kupuj samo one kojima ćeš se vratiti.
Vozi bicikl
raširenih ruku. Continue reading
© 2026 Letnje igralište
Theme by Anders Noren — Up ↑
